Industrijalizacija poljoprivrede dovela je do sve veće upotrebe pesticida koji uništavaju pčele, pa blagotvorni med dobija sve više na značaju, naročito ako se proizvodi u organskim uslovima. Iako Srbija, prema rečima predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ima najbolje prirodne uslove koji zadovoljavaju zakonske norme za proizvodnju organskog meda, ona nije toliko razvijena. Sertifikat poseduje tek par pčelara, a do ispunjenja uslova je mnogo prepreka koji destimulativno deluju na proizvodnju same ‘hrane bogova’.
Možda vas zanima
Iako su mnoge strane analize pokazale da se srpski med iz konvencionalne proizvodnje odlikuje visokim kvalitetom, postoje mnoge stavke koje razlikuju organski med od konvencionalnog. Za organsku proizvodnju meda potrebno je duplo više rada i ulaganja, cena organskog meda je tek 30 odsto viša, a prinosi po košnici se razlikuju od godine do godine, od regiona do regiona i od pčelara do pčelara. Upravo cena i neorganizovan otkup ovog, po svim uslovima, proizvoda iz prirode predstavlja najveću prepreku za proizvođače. Prva u nizu prepreka jeste dobijanje sertifikata, koji se obnavlja svake godine.
Iz ličnog iskustva: Kako započeti sa pčelarstvom
Za sertifikovanu proizvodnju proces konverzije sa konvencionalne na organsku proizvodnju traje godinu dana. Za to vreme neophodno je da pčelari prilagode opremu i alat, kao i dosadašnju prehranu ili tretiranje pčela od bolesti. Košnice moraju biti najmanje tri kilometara u poluprečniku od najbližih kuća, saobraćajnica i poljoprivrednih useva gde postoje hemijska tretiranja. U Srbiji idealna mesta za organsku proizvodnju meda su planinski krajevi, parkovi prirode, zaštićeni rezervati i druga mesta koja su potpuno izolovana od ljudskog uticaja. Zbog toga organski med ne sme da sadrži ni najmanju količinu antibiotika i pesticida za razliku od konvencionalnog koji sme do propisanih granica.
Vojislav Stojanović, pčelar iz Žitkovca – Pčelarstvo nije unosan biznis
Prirodna pčelinja paša mora da prati i organsku prehranu, međutim, dok se u konvencionalnoj proizvodnji pčele mogu prehranjivati šećerom, za organsku proizvodnju to mora biti i organski med. Pa dok je već u prehrani razlika u ceni viša od deset puta u korist organske proizvodnje, pojedini pčelari biraju da pčele prehranjuju medom koje su same proizvele.
Interesovanje za pčelarstvo u Srbiji sve veće
Jedna od većih prepreka u procesu dobijanja sertifikata jesu satne osnove od organskog voska. Ovakvog voska gotovo da nema u Srbiji, a ukoliko se ipak nabavi njegov kvalitet je potrebno proveriti. Neki pčelari puštaju da pčele same izvlače saće, pa loše delove seku i pretapaju i sami prave od toga organske satne osnove. Pošto sama zamena voska u procesu konverzije može da traje i više godina, a organski vosak je teško naći, ovaj uslov navodi mnoge pčelare da odustanu od organske proizvodnje.
Ono što je naročito otežavajuće za pčelare organskog meda jeste lečenje pčela od Varoe i drugih bolesti, jer je zdravstveno stanje pčela najvažnije u organskoj proizvodnji. Na tržištu postoje posebni preparati na biljnoj bazi, odnosno organske kiselina i preparati na bazi timola. Za organsku proizvodnju meda, kao prirodni lek za pčele moguće je koristiti lekove sa belim lukom i koprivom koji su se još ranije pokazali kao efikasno sredstvo za borbu protiv bolesti kojima su podložne pčele.
Sve veće interesovanje mladih za bavljenje pčelarstvom
Svaka sertifikaciona kuća ima svoje uslove za dobijanje sertifikata organskog proizvoda, koji odgovaraju srpskim i evropskim zakonskim aktima organske proizvodnje. Iako organska hrana, pa i med dobija sve više na značaju, pa je često sve ‘modernije’ organski se hraniti, u Srbiji kupci nemaju naviku ali ni dubok džep za med iz potpuno prirodnih uslova. U tom smislu kašnjenje za svetskim trendovima, pored neorganizovanog otkupa i malih zaliha za tržište, dovodi proizvodnju organskog meda u Srbiji do ekonomske neisplativoti sa previše ulaganja i zaradom koja to ne može da nadoknadi.
Komentari