Sve je manja potražnja za novom mehanizacijom

Iako brojke govore da u Srbiji ima mnogo poljoprivrednih mašina, statistika zavarava. Većina tih mašina je izuzetno stara. Poljoprivrednici ne mogu sami da obnove svoj vozni park, pa svi očekuju promenu u državnoj politici.

Prastara mehanizacija © Pixabay

Sa traktorima i priključnim mašinama poljoprivrednici u valjevskom kraju  ne oskudevaju. Bar tako kaže statistika. Prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine u selima na teritoriji Valjeva najviše ima traktora – 5.333, preko 4.200 plugova, 3.465 ima drljača i nešto više od 3.300 prikolica. Ovde je 3.167 kosilica, 2.537 tanjariča i 1.669 prskalica. Sejalicu ima 1.549 gazdinstava, dok rasturače mineralnog đubriva poseduje 964 poljoprivrednika, a rasturače stajnjaka njih 186. Berače ima 263 domaćinstva, dok setvospremača ima samo 94. Kamioni, kombi vozila i kombajni su znatno ređe prisutni u domaćinstvima.

Međutim, problem je što je ta poljoprivredna mehanizacija stara i dotrajala, a do nove teško se dolazi.

Skuplje traktore, kao što su uvozni koji koštaju 15.000 do 20.000 evra, bar kod mene u selu, teško ko može da kupi.

„U našim selima maltene nema traktora starosti ispod trideset godina. Ja imam fergusona iz 1994. godine, a moj brat ima traktor iz ’96. i on je najmlađi, sve ostalo je iz osamdesetih godina prošlog veka i starije. Posedujem i kosačicu koja je proizvedena u Italiji 1973, ali je u odličnom stanju. Slično je i sa priključnim mašinama. Traktorske prikolice ne mogu da se registruju, sve je to prslo, sa njima nema izlaska u saobraćaj. Mehanizaciju treba obnavljati, ali mnogi neće da ulažu u mašine jer mnogo mladih odlazi sa sela. Osim toga trebalo bi omogućiti i povoljne kredite kako bi proizvođač mogao da lakše plati. Jer lako je zadužiti se, ali je teško vratiti“, kaže Zoran Petrović iz valjevskog sela Zlatarić.

Za obradu zasada od 5.000 stabala šljive tridesetosmogodišnji Aleksandar Lazarević kaže da su mu neophodni tarupi i freze, jer u suprotnom nema bavljenja voćarskom proizvodnjom. Iz tog razloga pre dve godine kupio je nov traktor, ali i pored toga što su potrebne nove mašine za obradu zemljišta, on napominje da je veoma teško doći do nove mehanizacije i novih traktora.

Pre kupovine polovnog traktora prvo zavirite ispod haube.

„Mislim da trenutno to nije moguće. Ljudi nemaju novac za nove mašine. Ja sam kupio nešto opreme za proizvodnju uz pomoć subvencija koje daje grad Valjevo i zadovoljan sam.  Inače, neke skuplje traktore, kao što su uvozni koji koštaju 15.000 do 20.000 evra bar kod mene u selu teško ko može da kupi. To bi možda moglo svega 0,02% domaćinstava i to ako imaju neke pomoći sa strane, ali od same poljoprivrede teško“, rekao nam je ovaj mladi voćar iz Brankovine.

Kosačice iz Poljske su duplo jeftinije od onih koje su proizvedene u našoj zemlji.

Zainteresovanost  za kupovinu poljoprivredne mehanizacije postoji, ali opada iz godine u godinu, tako da je i promet sve slabiji. Promet je ove u odnosu na 2016. i 2017. godinu, kažu prodavci, opao za trećinu. 

Traktor kineske proizvodnje u osnovnoj varijanti košta između 11.000 i 12.000 evra. Za onaj sa duplom vučom treba dodati još tri hiljade, dok za malo jači treba izdvojiti 17.000 do čak 22.000 evra. Cena traktorskih prskalica kreće se od 70.000 do 80.000 dinara, uvozne kosačice su 120.000 dinara, dok je cena rotacione sitnilice za obradu zemljišta domaćih proizvođača oko 1.100 evra.

Najčešće povrede u poljoprivredi su od mehanizacije, a jedan od razloga je starost mašina.

„Što se tiče valjevskog i kolubarskog kraja ovo je prilično nestabilno i neuređeno tržište. Traktori se jedva kupuju, godišnje se proda po nekoliko komada. Najveća prodaja beleži se kod traktorskih prskalica, a zatim slede poljske kosačice koje su duplo jeftinije od onih proizvedenih u našoj zemlji. Pored toga, na kupovnu moć poljoprivrednika, koja je slaba, utiču i cene poljoprivrednih proizvoda, ali i uslovi subvencionisanja od strane ministarstva jer i taj novac kasni. Grad Valjevo subvencioniše kupovinu mehanizacije i otprilike dok traje taj period, dotle se i prodaje, čim prestane predaja zahteva, automatski staje i prodaja. I cene poljoprivrednih mašina su malo visoke za naše uslove iz razloga što su i pojedine firme koje proizvode tu mehanizaciju zloupotrebile subvencije, pa na osnovu njih povećaju cene, jer znaju da proizvođači imaju mogućnost povraćaja novca. Tako da zainteresovanih ima ali prodaja iz godine u godinu realno pada“, kaže Radovan Mitrović, čija je firma regionalni zastupnik prodaje FMP Agromehanike, proizvođača poljoprivrednih mašina.

Mehanizacija je zastarela ©Pixabay


„Naši proizvođači nemaju mehanizaciju ni blizu onoj kakvu poseduje zapadno evropski farmer“, kaže mr Miloš Mitrović i dodaje da imajući u vidu koje prinose u poljoprivrednoj proizvodnji postižu zemlje severne Evrope, koje nemaju uslove ni blizu kao mi za proizvodnju kukuruza, mi njih moramo stići, ali i prestići. Kako to da uradimo? Moramo imati mehanizaciju kojom oni raspolažu. To znači da je na nivou države neophodno uraditi program, gde bi sa regresiranom kamatom uz povoljnije uslove kod banaka omogućili poljoprivrednicima da raspolažu najsavremenijom mehanizacijom i da na taj način nadomestimo nedostatak koji je kod nas prisutan u obradi zemljišta, a naročito u predsetvenoj pripremi. Inače, proizvođači 
sami to ne mogu. Oni se dovijaju, kupuju staru, izanđalu mehanizaciju iz Evrope, ali to nije rešenje“, smatra Mitrović.

Održavanje prskalica i atomizera pre zime za duži vek.

Autor: Dejan Davidović

Komentari