Zemljište na okućnicama ili malim baštama često nije pogodno za uzgoj povrća, peskovita su ili tvrda, puna ilovače. Baštovani, neretko iz neznanja, prostor oko kuće rado zatrave umesto da ulože malo napora, pretvore ga u baštu i tako imaju na dohvat ruke, sveže povrće iz sopstvene proizvodnje.
Zemljište - ©Pixabay
Prvi posao koji „u ovom poduhvatu“ valja uraditi je odnošenje zemljišta na analizu. Tako će svaki budući baštovan najpouzdanije znati kakvo je zemljište, kojih hraniva ima u izobilju a koja mu nedostaju. A onda valja zasukati rukave i od „aluge“ ili travnjaka koji i nije baš za ponos, napraviti baštu.
Kada se dobiju rezultati analize na tom izveštaju je i preporuka šta valja popraviti. Tako, kada se priprema zemljište preporučljivo je da se ono od ilovače ili gline učini mekšim dodavanjem grubog peska. U zavisnosti koliko je zemljište čvrsto, unosi se 80 litara peska (jedna baštenska kolica) na dva do pet kvadratnih metara leje. S druge strane, ako je zemljište peskovito ubacuje se ilovača.
Za bolju plodnost: Obogatite zemljište krečnjakom
Bilo da je reč o pesku ili ilovači – krečnjak u bašti predstavlja problem za oba tipa zemljišta. Peskovito često ima manjak krečnjaka, zbog čega bi mu u proleće trebalo dodati kreča u prahu, oko 50 do 100, u ekstremnim slučajevima čak 150 grama po kvadratnom metru. Zemljište sa ilovačom takođe treba obogatiti krečnjakom. Ne treba zaboraviti da 100 g krečnjaka, koji se rasturi po jednom kvadratnom metru, može da poveća baznost zemljišta za jednu jedinicu i tako ga učini pogodnijem za setvu više vrsta povrća.
Možda vas zanima
Najbolji rezultati zahtevaju vreme i trud
Analiza zemljišta pružiće i pravu sliku plodnosti, a uz izveštaj o sadržaju određenih elemenata u njemu, priložena je preporuka kako da se opšte stanje plodnosti popravi, koja hraniva valja dodati, na kojima štedeti a koje izostaviti.
Ne zaboravite, reč je o zemljištu koje je bilo devastirano, zapušteno i u velikoj meri neplodno. Zbog toga su potrebna i veća ulaganja i više rada za popravku. Ali, rezultat će biti višestruko isplativ. Recimo, zemljišta na okućnicama, čak i ako su bila devastirana, često sadrže puno fosfora. Kombinovano đubrivo, nasumce odabrano, koje sadrži i ovaj elemenat, može previše da „nađubri“ baštu i doslovno predstavlja bacanje novca a može i da bude štetno za biljke.
Komentari