Svet poljoprivrede Prodavnica

Agrohemijska ANALIZA ZEMLJIŠTA: Siguran put do boljih prinosa

Vegetacija je završena, ostali su još neki poslići i onda paori mogu da predahnu. Posle slava i preslava, Nove godine i Božića, vreme je da se naprave planovi za novu setvu, sadnju, da se odredi na kojoj će se parceli koja biljna vrsta gajiti. Upravo tu se javljaju problemi – da li je zemljište dovoljno plodno za određenu kulturu? U nastavku pročitajte kako vam agrohemijska analiza može pomoći u tome.

Zemljište - ©Agromedia

Poljoprivrednici s iskustvom brižljivo beleže koja vrsta je gajena na kojoj njivi, i to nekoliko godina unazad. Plodored je važan i to paori dobro znaju. Ali, znaju i da svaki usev iz zemljišta izvlači hranljive elemente koje valja nadoknaditi. I pored redovnog unošenja mineralnih đubriva, ponekad i stajnjaka, desi se da se neki elementi isperu, a neke druge blokira višak trećih.

Da se ne bi nagađalo da li na odabranoj njivi može da se seje ona vrsta koju je paor naumio, valjalo bi zemljište „odneti na pregled“. Drgim rečima, uraditi agrohemijsku analizu. Najpovoljnije vreme za ovaj posao je kraj jeseni, kada su sa njiva skinuti usevi.

Agrohemijska analiza zemljišta – Najbolje je da to rade stručnjaci

Proizvođači koji su ranijih godina radili ovu analizu znaju kako da uzmu uzorke. Ipak, novajlijama, ali i onim s iskustvom, savetujemo da zatraže pomoć stručnjaka iz najbliže poljoprivredne stanice ili Poljoprivredne savetodavne stručne službe.

Oni će izaći na gazdinstvo, uzeti uzorke i posle pregleda dostaviti vam rezultate. Tako ćete tačno znati kojih hraniva ima dovoljno i kojih, možda ima u suvišku, da li su neka u obliku u kojem biljke ne mogu da ih koriste. Takođe, dobićete i  „recept“ šta treba dodati. Iznenađenja su česta i ne uvek očekivana.

Evo kako to rade stručnjaci PSSS Čačak, na teritoriji Moravičkog okruga, i zbog čega u ovom poslu valja koristiti usluge savetodavnih službi.  Savetodavci iz Čačka  prosečno svake godine uzmu i obrade oko 2 000 zemljišnih uzoraka. Čim uzmu uzorak to mesto mapiraju da bi se narednih godina  znalo gde ponovo zahvatiti zemljište radi kontrole. Tako se najtačnije prate i koriguju nedostaci. Milan Damljanović, stručnjak ovog PSSS-a, sa svojim saradnicima svake jeseni, kada su njive prazne, obilazi gazdinstva i uzima uzorke.

„Kada uzmemo uzorak to mesto redovno mapiramo, uzmemo i koordinate jer, danas uspešna biljna proizvodnja nije moguća bez uvođenja savremenih pristupa i naučno-stručnih metoda u planiranju i postizanju visokih i stabilnih prinosa.“ ukazuje inž. Damljanović.

analiza-zemljista-agromediaAnaliza zemljišta - ©Agromedia

Sistem kontrole plodnosti zemljišta

Jedan od veoma značajnih poduhvata na ovom planu je uvođenje sistema kontrole plodnosti zemljišta, kao naučne osnove za racionalno primenjivanje mineralnih đubriva, prema zahtevima pojedinih kultura i stvarnom stanju plodnosti na određenim tipovima zemljišta.

Ovaj jedinstven i kompletni sistem obuhvata kontrolu važnih elemenata posebno za svaku parcelu i on je najtačnija slika količine hranljivih elemenata u zemljištu, odnosno njegove plodnosti.

Kroz ovaj sistem se prati sadržaj hranljivih materija u zemljištu i njegove osobine. Radi se analiza uzoraka koji se prikupljaju najmanje svake pete godine. Kontroliše se  unošenje hranljivih materija u zemljište (mineralnih i organskih đubriva i zoravanje vegetativnih delova i otpadaka biomase). Zatim, kroz sistem kontrole plodnosti zemljišta se prate  čitave grupe činilaca koji su vezani za porast i razvoj biljaka poput meteoroloških, fenoloških,  bolesti, štetočina i korova, mere nege i zaštite, način obrade zemljišta… I na kraju, posle svih preduzetih mera u sistemu, prati se povećanje prinosa gajenih vrsta.

Zemljište - ©Pixabay

Racionalizacija primene đubriva ne podrazumeva njegovu smanjenu upotrebu

Racionalizacija primene đubriva moguća je utvrđivanjem nivoa hraniva u zemljištu. U toku sistematskog rada na kontroli plodnosti zemljišta, otkrivaju se elementi koji se nalaze u nedovoljnoj koncentraciji za gajenje biljaka ili u obliku koji im nije pristupačan pa ga ne mogu koristiti te biljke, karakterističnim promenama boje ili hamitusa  pokazuju kao da ih u zemljištu nema.

Unošenjem novih količina tih elemenata, u tačno željenom obliku omogućuje se biljkama da racionalnije troše hranu. Tako se đubriva ne rasipaju, jer se ne unose „za svaki slučaj“. To dalje dovodi i do značajnih finansijskih ušteda koje nisu na „uštrb“ optimalne ishrane useva.

Dakle, racionalizacija unošenja hraniva ne znači štednju đubriva.

Agrohemijska analiza zemljišta je korisna i isplativa mera

Uvođenje kontrole plodnosti zemljišta je i te kako korisna mera a ne bacanje para ili pomodarstvo, kako neki kažu jer, i naši stari su gajili biljke pa nisu kontrolisali zemljište. Da pojasnimo.

Kontrole nekada nije bilo, ali, svako domaćinstvo je gajilo i stoku, unosio se stajnjak koji je popravljao plodnost, a genetski potencijal tadašnjih sorti nije bio ni blizu današnjem. Danas se sve manje unose organska đubriva. Dominiraju mineralna koja u strukturi cene koštanja ratarskih i voćarskih vrsta čine značajnu stavku. Racionalnom primenom može se ostvariti značajna materijalna ušteda.

Racionalizacija primene đubriva moguća je samo utvrđivanjem nivoa hraniva u zemljištu. U toku sistematskog rada na kontroli plodnosti zemljišta, otkrivaju se elementi koji se nalaze u nedovoljnoj koncentraciji za gajenje biljaka ili u obliku koji nije pristupačan za biljke. Unošenjem novih količina tih elemenata, tačno željenog oblika, ishrana biljke dovodi se na povoljniji biološki ali i finansijski rezultat.

 

 

 

 

 

 

 

Komentari