Poljoprivreda ne mora uvek biti pokretna traka na kojoj će se u kalupima proizvoditi voće i povrće. Ona može predstavljati i užitak u gajenju različitih kultura, ali i u ubiranju njihovih plodova. Ona može biti bitna i malim poljoprivrednim proizvođačima, koji cene ono što od nje dobijaju nazad. Koliko im ona znači i na koji način oni sarađuju sa prirodom piše nam iz ličnog iskustva jedan poljoprivredni proizvođač.
Kada sam otkupio mali vinograd od dvadesetak ari, zemlju čukundedova po majci, ta parcela je bila skoro napuštena. Bez prethodnog iskustva i pomoći, počeo sam da je krčim ašovom i krampom. Dok sam vadio ručno panjeve i korenje crnog trna, oraha, bagrema i zove, pronalazio sam u zemlji ostatke grnčarije i metalne predmete – potpuno trule bajonete ili potkovice s vojnih čizama.
Bilo je slučajeva da ispod korena crnog trna pronađem pravilnu, kockastu ciglicu. Nesumnjivo, to mesto je ranije, ili više puta ranije, bilo mesto ili put prolaska civilizacija. Pogled na susedno brdo odaje pravilne obrise nekakvih humki na strmini. Dve identične humke su danas livade gde prolaze ovce i koze.
Možda vas zanima
U blizini je letnji put koji oduvek u selu zovu „rimski“. U blizini je i predivan potok, Kudoški, koji se u prelepom plavetnilu i huku spušta s Fruške gore, pravi jezero na 63 hektara, a zatim se kroz Rumu i Jarak sav osakaćen ekološkom nebrigom uliva u Savu, skoro kao otpadna voda. Stari narodi su vojna utvrđenja gradili blizu vode.
Srem je na svojim plodnim plećima izdržao mnoge carevine – rimsku, tursku, austrijsku… Sve te carevine su trajale neko vreme i nestajale. Na njihovim temeljima, uraslim u humus i šume crnog trna, priroda je nastavila dalje da vlada. Ono što je čovek privremeno oteo od prirode, ona je ponovo uzela sebi. Kada bismo bili svesni toga da je carevina prirode najdugovečnija i najdragocenija, posmatrali bismo poljoprivredu u drugom svetlu.
Iz ličnog iskustva: „Poljoprivreda nije samo biznis”
Poljoprivreda nije industrija. To nije pokretna traka na kojoj se u kalupima izlivaju sapuni ili pakuju deterdženti u plastične kese. Poljoprivreda je način da naša civilizacija preživi, uz stalni flert sa prirodom, osluškujući šta ima da nam kaže planinski potok ili žito oko Vidovdana.
Što su češći i veći pokušaji da se poljoprivreda odvoji od prirode i pretvori od ekstenzivne u intenzivnu granu, veći su i problemi. Monokulturni zasadi su skloniji bolestima, šamarima prirode, zavisnosti od kretanja na tržištu. Ako potpuno zanemarimo da valja odabrati mesto i zemlju za pojedine kulture koje gajimo, da valja očuvati plavetnilo potoka s Fruške gore, da valja ostaviti naslednicima plodnu zemlju a ne erodiranu pustinju, nesumnjivo je da nas čeka kraj. Nauka nije toliko moćna da se obračuna sa štetnim posledicama čovekove pohlepe za novcem.
Nijedan biznis ne može da opstane van ove planete, za sada bar, jer za bolju planetu ne znamo. Poljoprivredni „biznis“ je vezan za ćudi prirode i ako to poštujemo – dobijamo preukusan paradajz rastao na suncu, preslatku krušku sa stogodišnjeg stabla, speltu, heljdu i mnoge biljke koje smo zaboravili.
Civilizacije koje su prošle preko moje njive su u njoj ostavile sitne tragove. Nestale su. Kakav će moj trag biti na njoj, mnogo zavisi od toga da li ću razumeti sile prirode koje su opet nadjačale to mesto. Nedavni mrazevi i snežne padavine u poslednjoj dekadi aprila, napravili su našim poljoprivrednicima veliku štetu. Internetom su kružile dramatične slike zadimljavanja zasada voća ili zasada u punoj vegetaciji pod snegom.
Šteta nije zadesila samo našu zemlju. Slične slike su dolazile i iz Austrije, Švajcarske, Nemačke… Štete su zadesile zasade maline, šljive, jabuke. Dakle, opet govorimo o monokulturnim zasadima. Ako se uloži u znanje, u preradu proizvoda s polja, ako se posade mešoviti zasadi, šteta bi bila manja jer bismo tako poštovali zakonitost prirode da u ambijentu van naše intervencije – nigde ne postoji monokultura.
Kasni prolećni mraz, baš kao i nesreća, nikad ne ide sam, nego udara dva ili tri puta po precvetalim voćkama. On međutim ne pravi štetu od marta do maja, nego periodično ili nikako. Dakle, u tom periodu je uputno imati razne biljke koje u različito vreme imaju osetljive periode vegetacije. Slušajmo pažljivo prirodu, jer ona, kako kažu antički filozofi – voli da se skriva.
Komentari