Zadruge su spas za srpsko selo i poljoprivredu

Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju. Prva zadruga osnovana je u Bačkom Petrovcu (Vojvodina) 1846, a u centralnoj Srbiji u selu Vranovo 1894. godine. Znači, zadrugarstvo u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju s velikim usponima i padovima.

Zadruge su spas sela - © Pixabay

Novi Zakon o zadrugama usvojen je 2015. godine. Od tada se nisu desile neke krupne promene. Zadrugarima nije vraćeno nekoliko hiljada objekata i blizu 200.000 hektara zadružne zemlje. Oni i dalje nemaju svoje štedno-kreditne zadruge, koje bi mnogo olakšale poslovanje.

Dobra vest za zadrugare je da je nedavno doneta Odluka Vlade Srbije i ministra Milana Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, da u naredne tri godine (2018-2020) bude uloženo do 25.000.000 evra u oživljavanje zadrugarstva. Ovim sredstvima treba da budu osnovane nove i revitalizovane postojeće zadruge. Praktično, 500 zadruga treba da učini prve velike korake u obnovi zapuštenih srpskih sela.

Država će u svim odabranim zadrugama zaposliti barem po jednog stručnjaka, koji treba da širi znanje i nove tehnologije. Poseban naglasak u zadrugama, pored primarne proizvodnje, treba da bude i formiranje prehrambenih zadružnih i porodičnih prehrambenih firmi, kako bi naći seljani prodavali na domaćem i inostranom tržištu finalne proizvode s oznakom geografskog porekla, a ne samo sirovine.

Zadruge su spas sela - © Pixabay

Veliku pažnju treba posvetiti organskoj proizvodnji hrane i menjati strukturu useva, sveobuhvatnom rejonizacijom i povećanjem udela intenzivnih kultura (voće, vinova loza, povrće…). Stočarstvo treba da bude nosilac promena na selu, sa širokom paletom kvalitetnih finalnih proizvoda. Cvećarstvo, takoe, treba da bude važan novi faktor u proizvodnji na selu.

Putem razvoja zadrugarstva treba da povećamo konkurentnost naših neposrednih proizvoača na domaćem i inostranom tržištu. Veliki zadatak zadrugara i šire društvene zajednice treba da bude dobrovoljno ukrupnjavanje poseda i tu treba pružiti šansu mladim bračnim parovima da zasnuju svoju budućnost na selu.

Šire udruživanje zadruga na nivou opštine, regiona i Srbije primarni je zadatak svih nas kako bi se povećala konkurentnost na svetskom tržižtu. Ima mnogo toga o čemu treba otvoriti javnu raspravu. Cilj je da udrueni seljani imaju svoje hladnjače, otkupne centre, marketinške službe, sami određuju cene na tržištu i slično.

Zbog svega napred iznetog podržavamo projekat 500 zadruga, sa željom da to bude samo prvi korak u promenama na selu.

Autor: Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik

Komentari