Svet poljoprivrede Prodavnica

Voćari već strepe od loše godine, jabučari ponajviše

predrag perisic iz sela bukovice, kod kraljeva, vocar

Epidemija Koronavirusa donela je velike nevolje poljoprivrednim proizvođačima. Teško je svima. U vremenu koje podleže zabrani izlaska treba obaviti mnoge neodložne poslove u baštama, njivama i voćnjacima. Trenutno je najteže povrtarima koji bi baš sada trebalo da unovče svoje proizvode. Zbog zatvorenih pijaca dovijaju se na razne načine da dođu do kupaca, počev od takozvane onlajn prodaje, razvoženja robe do vrata kupaca do prodaje na licu mesta. Voćari strepe više nego ikada. A poslednje tri godine bile su loše po njih, posebno za proizvođače jabuka budući da izvoza ovog voća gotovo da nije bilo. 

Predrag Perišić, ugledni voćar iz Bukovice kod Kraljeva, pod raznim voćem imao je sve do jesenas više od 12 hektara, najviše jabuka-šest hektara, zatim krušaka, šljiva i jagoda. Pre desetak godina kvalitetnim proizvodima, u čijoj je proizvodnji primenjivao sve važeće propise i standarde, uspeo je da izađe na rusko tržište što mu je i bio cilj na početku podizanja savremenih zasada jabuka, šljiva i drugog voća.

 

Vremenom ovaj bukovički voćar otvorio je prostor i drugim proizvođačima iz Bukovice, ali i drugih sela sa područja Kraljeva i Čačka da prodaju robu ruskim kupcima. Sa firmom „Balkan Frukt“, koja je posredovala u izvozu voća za Rusiju, uspostavljena je odlična saradnja, koja je ohrabrila proizvođače da podignu stotine hektara novih zasada. Zadovoljni su bili i proizvođači i kupci. Posao je cvetao.

Pre tri godine izvoz voća za Rusiju iz ovih krajeva potpuno je stao. Zbog nekih loših iskustava ruskih kupaca s drugim otkupljivačima širom Srbije, posebno kad je u pitanju prepakivanje voća iz Evropske Unije, ceh smo platili i mi. Povremeno smo uspevali da prodamo nešto kajsija, višanja, šljiva, ali u manjim količinama, dok jabuka Rusima nismo za tri godine prodali ni kilogram. A to je i dalje najzastupljenije voće ovom delu Srbije. U nove zasade, opremu, mehanizaciju, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, uložene su stotine hiljada evra, tako da u poslednje tri godine ostvarujemo čiste gubitke“. 

posecene jabuke u selu Bukovice kod Kraljeva

Predrag je prošle jeseni posekao dva i po hektara jabučnjaka u punoj rodnosti, gde su bile zastupljene do pre par godina veoma tražene sorte jabuka, kao što su zlatni delišes, ajdared, jonagold i grenismit. Sada, do jesenas moderna plantaža voća, izgleda sablasno i tako će biti sve dok se Predrag ne odluči koju će vrstu voća da zasadi na toj parceli.

Prošle jeseni zasadio sam jagode na dva hektara, verovatno ću proširiti zasad na parceli gde su do prošle godine bile jabuke, mada je i to rizik. Međutim, nešto mora da se radi jer ja sam uložio mnogo novca u mehanizaciju, hladnjaču, kupovinu zemlje, jer nisam imao svoju, što je dupliralo troškove moje proizvodnje“, kazuje bukovički voćar. 

Loša iskustva sa plasmanom voća u poslednje tri godine ima i Dejan Rakić, mladi voćar iz Lasca kod Kraljeva, koji po izričitoj želji izabrao selo za život i rad. I on je kupio oko osam hektara zemlje i na celoj površini zasadio razno voće. On smatra da je monopol nekoliko krupnih hladnjačara i izvoznika onemogućio one manje, kojih je najviše u Srbiji, da rade bar s minimalnom dobiti.

Počeo sam prošle godine da gradim još jednu hladnjaču i ne znam da li ću da je završim. Prodao sam prošle godine nektarinu, kajsije, višnje i male količine šljive i tako pokrio deo troškova, dok sam na jabukama i kruškama bio na velikom gubitku. Ove godine, upkos velikim problemima uzrokovanim epidemijom, radim kao da sam siguran u bolju godinu nego lane, mada realno to mi izgleda kao nemoguća misija. Osnovno je da ostanemo zdravi, da iz postojeće situacije zemlja izađe sa što manje žrtava, a za svođenje računa biće vremena. S pravom očekujemo pomoć od države barem u meri kakvu dobijaju sve ostale kategorije stanovništva. Nama bi i minimalac dobro došao iako radimo više od mnogih drugih“, ističe Dejan.

jagode u gajbi

Njegov komšija Aleksandar Rakić kaže za portal Agromedia da svoj jabučar od par hektara ne obrađuje kako je nekada i kako bi trebalo. Prošle godine prodao je najviše 1.000 kilograma jabuka. Najviše kvalitetnog roda je propao, dok su manje količine iskorišćene za rakiju i ishranu svinja.

Opredelio sam se za ovčarstvo i za sada ne razmišljam o sadnji bilo kog voća jer su mi iskustva vrlo loša“, zaključuje Aleksandar.

Gde su jabučari u novim izvoznim pravilima?

Izvoznici svih vrsta voća iz Srbije u Rusiju, osim jabuka, breskvi i nektarina, ubuduće će lakše plasirati robu na to tržište zahvaljujući novim pravilima, usvojenim početkom prošlog meseca, po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona.

To važi za izvoznike šljiva, trešanja, višanja, jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizli, drenjina, brusnica i sličnog sitnog voća. Liberalniji uslovi za skladišne kapacitete odnose se i na povrće.

Ovakva odluka mnogim proizvođačima iz Srbije olakšaće izvoz na rusko tržište ali proizvođači jabuka biće u problemu, naročito ako se ne budu udruživali. Problem za proizvođače jabuka u kraljevačkom kraju je utoliko veći što zadruga ali ni drugih oblika udruživanja – nema, čak ni u najavi, a jabuke su još uvek najzastupljenije voće na teritoriji grada Kraljeva.

Komentari