Zanat koji izumire: Najmlađi proizvođači kreča u trsteničkom kraju

U dalekoj prošlosti, dok su ljudi pekli meso na krečnjaku, primetili su da kad na njega padne kiša, nastaje kreč koji može da ima različitu upotrebnu vrednost. Tako se rodila ideja za proizvodnju kreča i osvajanje jedinstvene tehnologije, koja se nije menjala vekovima. 

Pečenje kreča - © Agromedia

Mnogi novi materijali u građevinarstvu koji se koriste za zidanje i malterisanje, godinama unazad istiskuju kreč, ali nijedan po kvalitetu ne može da zameni ugašeni kreč. Najvažnije svojstvo je da zidovi prekrečeni gašenim krečom dišu, a na taj način diše i ceo objekat.

U dolini Popinske reke se već skoro dva veka proizvodi kvalitetan kreč!

Uprkos svim novim tehnologijama, gašeni kreč se proizvodi isto kao i pre nekoliko vekova.

Osim u građevinarstvu i održavanju čistoće životnog prostora, kreč je nezamenljiv i u zaštiti voćnih stabala od glodara, od klimatskih uticaja, ali je i vrlo tražen u sezoni kuvanja slatka od šljiva, jer iskusne domaćice tvrde da bez kreča nema ni ovog specijaliteta.

 Drva i ašov - © Agromedia

U neposrednoj okolini Trstenika, u dolini Popinske reke, već se skoro dva veka proizvodi kvalitetan kreč, jer na tom području postoje veće količine mermera za ove namene. U selu Brezovica oko 30 porodica se bavi pečenjem kreča, a nekoliko njih aktivno. Sezona proizvodnje kreča na ovim područjima traje od aprila do novembra.

Braća Dalibor i Danijel Panić su najmlađi proizvođači kreča na ovom prostoru. Oni se ovim zanatom, koji izumire, bave od malih nogu, a izučili su ga uz svog dedu i oca.

Ovi mladići kažu da im u čitavom procesu pomaže samo čovek koji zida krečanu, a sve ostalo rade sami.

Krečana se pravi od pečene ili nepečene cigle. Kako bi se zaštitila cigla i trajala duže, cela krečana se dva-tri puta godišnje premazuje mešavinom smonice i pleve.

 Kamenolom - © Agromedia

Sezona proizvodnje kreča na ovim područjima traje od aprila do novembra!

Postupak proizvodnje kreča počinje vađenjem kamena iz kamenoloma-krečnjaka, koji se potom razbija u komade. Specijalnom bušilicom se odvali komad stene koji se zatim razbija u sitnije komade. Iz majdana se kamen prevozi do krečane i tu se krupno kamenje dodatno razbija na još sitnije komade, a onda počinju da ga denu – pakuju. Za jednu krečanu je potrebno oko 3-4 prikolice kamena.

Od 100 kg kamena se dobije nešto više od 30 kg živog kreča!

Krečanu uvek denu dva čoveka i to tako što uđu kroz vrata krečane i slažu kamenje ukrug dok ga ne svedu u luk -ćemer. Zatim jedan majstor ulazi u krečanu sa luka i nastavlja da dene, dok mu drugi dodaje kamen po kamen. Kad je sve gotovo krečana se zapali i loži od 36 do 48 sati. Koliko će se dugo ložiti najviše zavisi od kvaliteta drva i vremenskih uslova. Krečana dostiže temperaturu od 1700 stepeni celzijusa i tad postaje užarena vrela peć u kojoj se zapali i krečnjak. Za ovaj proces je neophodno 12-15 metara drva.

 Usitnjavanje kamena- © Agromedia

Potrebno je oko 12 sati da se krečana ohladi i tada je kreč spreman za dalju upotrebu. Dok sva vlaga ne ispari iz kamena, od njega se ne može ni dobiti kreč. Od 100 kg kamena se dobije nešto više od 30 kg živog kreča.

Od kilograma negašenog kreča može se dobiti tri kilograma gašenog kreča. Prilikom gašenja kreč se naliva vodom i reakcija koja se tada javlja dostiže temperaturu i do 100 stepeni.

Pitali smo Paniće da li od proizvodnje kreča može da se živi.

Može, zato što sve radimo sami, a kad bismo plaćali da neko sve uradi, ne bi nam ostalo ništa. Jedino plaćamo drva, minere koji miniraju kamen, i čoveka koji zida krečanu“, kažu nam oni.

 Punjenje peći - © Agromedia

Sav proizveden kreč prodaju kupcu koji po njega dolazi u njihovo dvorište.

Interesovalo nas je šta je najteže u ovom poslu, i da li se pored pečenja kreča bave i poljoprivredom.

„Sve je teško, a najteža je priprema kamena za krečanu. A poljoprivredom se bavimo, ali samo za svoje potrebe, poljoprivredne proizvode ne prodajemo.“

Stari objekti koji odolevaju vekovima zidani su na taj način što se još vruć ugašeni kreč mešao sa peskom i odmah se zidalo. Tom idejom mogu da se vode i novi graditelji!

Sagovornici: Dalibor i Danijel Panić

Foto: Mirjana Glidžić Petrović i Ana Panić

Komentari