Vesti – Zadružni savez Srbije proslavio 120. rođendan

Zadružni Savez Srbije proslavio je 120. rođendan u Klubu poslanika u Beogradu. Na ovoj proslavi bili su direktori mnogih zadruga iz cele Srbije, predstavnici vlasti, profesori, naučnici i drugi. Mi smo sa mnogima od njih i razgovarali, pa pogledajte šta su nam izjavili.  

Godinu dana po osnivanju prve kreditne zemljoradničke zadruge, u selu Vranovo kod Smedereva, 1895. godine osnovan je Zadružni savez Srbije. U to vreme bio je prvi i glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga i poslovao je bez prekida (osim u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, kada je njegova aktivnost bila umanjena) sve do 1962. godine, kada je izgubio status pravnog lica i svoj rad nastavio u okviru Sekcije za zadrugarstvo pri Privrednoj komori Srbije.

Ipak, od tog doba do danas, vredni i mudri ljudi uvek su nalazili način da Zadružni savez Srbije opstane. Ova važna institucija preživela je rušenje zemljoradničkog zadrugarstva, zanemarivanje sela koje je osnovni prostor poljoprivredne aktivnosti i zemljoradnika kao dominantnih vlasnika zemljišta. Posle mnogobrojnih problema i prepreka, Zadružni savez Srbije ove nedelje ponosno je proslavio svoj 120. rođendan.

Zapovesti za zadrugare - ©Agromedia

Nikola Mihailović, predsednik ZSS, ispričao nam je: „Mi smo ovaj značajan jubilej nazvali obeležavanje. Ipak, s obzirom na to kakva je situacija u zadrugarstvu, sada nije vreme za neke velike proslave, ali je važno da se svi okupimo na jednom mestu. Povod je zaista dobar, obeležavanje 120 godina rada Zadružnog saveza Srbije. Prošle godine smo slavili 120 godina od osnivanja prvih zadruga na našoj teritoriji, sledeće godine je 170 na području Vojvodine, tako da zaista imamo bogatu zadružnu istoriju.

„Imamo sadašnjost, a nadamo se i budućnost. To potkrepljujem i činjenicom da je zakon koji dugo čekamo ušao u skupštinsku proceduru i nadamo se da će do kraja godine biti usvojen. Naravno, onda nam predstoji težak posao, bar godinu dana rada na terenu, kako bi se zadruge i zadružni savezi što kvalitetnije uskladili sa novim zakonom, pa da budemo još bolji“, zaključio je on.

Nikola Mihailovic - ©Agromedia 

Ovaj veliki i važan jubilej obeležen je u Klubu poslanika u Beogradu. Proslavi su prisustvovale brojne zvanice, a među njima su bili državni sekretari Ministarstva poljoprivrede, predstavnici Zadružnih saveza Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, mnogobrojni zadrugari iz cele Srbije i predstavnici medija.

Adam Rendulić, predsednik Hrvatskog poljoprivrednog zadružnog saveza, rekao je gostima na proslavi:Zadrugarstvo je svetski pokret. Zadruge su udružene u svetsku internacionalnu kooperativnu asocijaciju. Prema tome, zadrugarstvo nema granica i zadrugari se ne raspoznaju po rasama, niti po nacionalnoj pripadnosti.

Na ovoj proslavi zadrugari su se složili da im je najveći problem zadružna svojina, odnosno plaćanje zakupa za zemlju i imovinu koju koriste.

Od Zadružnog saveza Srbije još je starija Zemljoradnička zadruga Azanja. Nekada je imala više od 250 zaposlenih i 1.000 kooperanata i bila je jedna od najboljih u okolini Smedereva. Danas, njenih svega trinaestoro zaposlenih i oko 200 poljoprivrednika sa kojima posluje, svim snagama se bore da sačuvaju svoju zadrugu i njenu dugu tradiciju.

Radoljub Stanimirović, direktor ZZ Azanja, objasnio nam je: „Zadruga Azanja je u jednoj veoma kompleksnoj situaciji, s obzirom na to da smo morali da radimo novi plan i program reorganizacije Zemljoradničke zadruge. U toku je odlučivanje poverilaca kod Privrednog suda, jer kada smo kao zadruga sastavili finansijske bilanse, videli smo da nismo u gubitku, čak poslujemo pozitivno.“

Ipak, iz raznih razloga zadruga svoja potraživanja ne može nikako da naplati. Uz to, potraživanja države su, moram da kažem, nemilosrdna, kako poreske službe, tako i Elektroprivrede Srbije. Zbog njih smo i morali da pristupimo izradi plana reorganizacije naše zadruge, zato što su nam oni za svoja potraživanja, uz kamatu, pustili blokade“, požalio se on.

Dušan Nikolić - ©Agromedia 

Ipak, uprkos ovakvim problemima, zadruga u Azanji i dalje živi, a njeni zadrugari nadaju se boljoj budućnosti. Zato su oni dokaz da je uz trud, rad i strpljenje svaki problem rešiv.

Da je tako, dokazale su i njihove komšije iz sela Simićevo. Nekoliko mladih agronoma u dvadesetim godinama odlučilo je da se vrate korenima na selu. Oni su preuzeli gotovo potpuno ugašenu zadrugu „Mitar Trifunović Učo“ i počeli da obnavljaju njene temelje.

Proslava 120. rođendana ZSS - ©Agromedia 

Dušan Nikolić, direktor ZZ „Mitar Trifunović Učo“, pohvalio se: „Naša zadruga se bavi organizacijom poljoprivredne proizvodnje. Imamo oko 400 kooperanata iz cele opštine Žabari. U odnosu na ranije godine promenilo se to što smo ove godine na zadružnom zemljištu izgradili otkupno mesto, koje smo ranije mogli da koristimo samo uslužno, kod drugih skladištara.“

Zadruga je sopstvenim sredstvima izgradila to otkupno mesto i veliku vagu. Trudimo se da još više proširimo kapacitete, kako bismo imali malo bolju i sigurniju budućnost na tržištu“, dodao je Dušan.

Ova važna institucija preživela je rušenje zemljoradničkog zadrugarstva, zanemarivanje sela koje je osnovni prostor poljoprivredne aktivnosti i zemljoradnika kao dominantnih vlasnika zemljišta.

U Kolubarskom i Mačvanskom okrugu registrovano je više od 80 zemljoradničkih zadruga. Ipak, barem jedna četvrtina njih nije aktivna, što je posledica problema koji su se gomilali prethodnih decenija. Međutim, prema rečima predsednika Zadružnog saveza ovih okruga, poljoprivrednici u zapadnoj Srbiji takođe se nadaju boljim danima.

Malenko Majstorović, predsednik ZS Kolubarsko-Mačvanskog okruga, istakao je: „Nadamo se da je došlo vreme da problemi koje smo imali ostanu iza nas i da ćemo već danas uvideti šta je to što bi trebalo da uradimo kako bi došlo do ozbiljnijeg razvoja zadrugarstva u Srbiji. Definitivno ćemo bez udruživanja vrlo teško ispratiti trendove koji dolaze.

Proslava 120. rođendana ZSS - ©Agromedia 

Naši malinari iz ariljskog kraja i njihovi vrhunski proizvodi od ovog voća već su nadaleko poznati. Zato se direktor zemljoradničke zadruge iz ovog mesta sa punim pravom ponosi njihovim dosadašnjim dostignućima i ima velike planove za ubuduće.

Božo Joković, direktor ZZ „Agro eko voće“ Arilje, takođe se pohvalio: „To je proizvod koji svet traži. Imamo veliku šansu u budućnosti da našu proizvodnju unapredimo. Ove godine Srbija će biti broj 1 po proizvodnji maline, ali mi moramo da napravimo dobar tim ljudi i da ostanemo na tom mestu.

Ne smemo da dozvolimo da budemo prvi ove godine, a drugi ili treći sledeće. Naravno, tome će mnogo doprineti i podsticaji države, lokalnih samouprava, poljoprivrednih proizvođača koji će se udruživati i praviti zadruge, udruženja i prostor za dalju saradnju“, zaključio je gospodin Joković.

Od Zadružnog saveza Srbije još je starija Zemljoradnička zadruga Azanja. Ona je nekada imala više od 250 zaposlenih i 1.000 kooperanata i bila je jedna od najboljih u okolini Smedereva.

Osim po malinama, Srbija je u svetu dobro poznata i po svrljiškoj ovci. Zato nas nije začudilo što je i mlada zadruga „Svrljižanka“ na proslavi 120. rođendana Zadružnog saveza Srbije dobila brojne pohvale za svoj rad.

Milija Miletić, iz ZZ „Svrljižanka“ objasnio je: „Mi svi sada imamo isti cilj, a to je da putem zadruge, odnosno udruživanjem, pomognemo našoj poljoprivrednoj proizvodnji, naročito ljudima koji žive u malim planinskim selima. Sa zadrugom želimo da još više uđemo u proizvodnju i plasiranje proizvoda.“

„Ujedno, zadruga će biti i mesto odakle će zadrugari imati kontakt sa raznim privrednim subjektima koji žele da sarađuju sa nama, naročito sa onima iz drugih zemalja, iz Emirata, Palestine, Grčke, Italije i drugih. Ona će biti nešto naše ispred poljoprivrede, a opština će stajati iza nje“, rekao je Miletić.

Danilo Golubović - ©Agromedia 

Na ovoj proslavi zadrugari su se složili da im je najveći problem zadružna svojina, odnosno – plaćanje zakupa za zemlju i imovinu koju koriste. Zato se svi nadaju da će se taj problem rešiti usvajanjem novog Zakona o zadrugama, jer bi im to znatno olakšalo dalje poslovanje. Tada bi naše zadrugarstvo moglo da započne jednu novu epohu, koja ima potencijal da bude veoma uspešna i da vrati udruživanju poljoprivrednika nekadašnju slavu. O tome ćemo, naravno, tek govoriti.

Sagovornici:
Nikola Mihailović, predsednik ZSS
Adam Rendulić, predsednik Hrvatskog poljoprivrednog zadružnog saveza
Radoljub Stanimirović, direktor ZZ Azanja
Dušan Nikolić, direktor ZZ „Mitar Trifunović Učo“
Malenko Majstorović, predsednik ZS Kolubarsko-Mačvanskog okruga
Božo Joković, direktor ZZ „Agro eko voće“ Arilje
Milija Miletić, iz ZZ „Svrljižanka“

Komentari