U poljoprivredi se sve češće govori o klimatskim promenama, sve zahtevnijim uslovima proizvodnje i potrebi da se smanje troškovi. Međutim, jedan od najvažnijih preduslova uspešne proizvodnje ostaje isti, zdravo i kvalitetno zemljište. Upravo toj temi kompanija Biofor System posvetila je međunarodni stručni skup održan u restoranu Dve kule nedaleko od Šida. Okupili su se poljoprivredni proizvođači, stručnjaci i partneri iz Srbije i regiona, ali iz Rumunije i Slovenije kako bi razmenili iskustva razgovarali o savremenim pristupima očuvanja plodnosti zemljišta.
Kako je objasnio spec. dipl. inž. Bogdan Žigić, direktor kompanije Biofor System, na skup su došle kolege sa svih tržišta na kojima kompanija posluje. Najbrojnija je bila delegacija iz Rumunije, sa 16 učesnika, što je rezultat odnosa koji se na tom tržištu grade već deset godina.
Možda vas zanima
Cilj okupljanja je, prema njegovim rečima, razmena znanja i iskustava, uz vraćanje pažnje na zemljište i mogućnosti da se proizvodnja unapredi i u zahtevnim uslovima.
Analize pokazale da đubrenje često nije prilagođeno zemljištu
Da bi se zemljište sačuvalo i unapredila njegova proizvodna sposobnost, neophodno je najpre razumeti šta se u njemu dešava. Zato Biofor poseban značaj daje redovnom praćenju i analizama, ali i neposrednom radu agronoma na terenu.
Regenerativna poljoprivreda u praksi: BTZ tehnologija vraća plodnost zemljištu!
Obraćajući se okupljenima, Žigić je predstavio rezultate prošlogodišnje akcije koja je obuhvatila više od 200 lokacija, od Crnog mora do Alpa. Svaki novi uzorak, objasnio je, doprinosi boljem razumevanju stanja zemljišta i omogućava da se preporuke zasnivaju na onome što se u njemu zaista dešava.
Posebno je izdvojio podatak da je u 76% analiziranih uzoraka iz Rumunije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Slovenije utvrđeno da đubrenje nije bilo prilagođeno uslovima u zemljištu.
„Šta to znači? Ili smo dali premalo ili previše“, rekao je Žigić.
Mikrobiološke analize pokazuju gde je problem
Jedan od ključnih pravaca razvoja savremene poljoprivrede jeste bolje razumevanje bioloških procesa u zemljištu. Upravo na osnovu mikrobioloških analiza moguće je prepoznati ograničenja u zemljištu i odabrati odgovarajuće mere za njihovo prevazilaženje. O značaju ovakvog pristupa govorila je prof. dr Vera Raičević.
Posebno ju je obradovalo prisustvo velikog broja mladih poljoprivrednika. U tome vidi spremnost proizvođača da saznaju više o biološkim procesima koji su dugo bili zanemareni, a koji mogu da im pomognu da bolje razumeju svoje njive.
Kako je objasnila, preporuka za primenu preparata treba da proistekne iz mikrobioloških rezultata. Upoznavanje zemljišnog mikrobioma pokazuje gde postoje problemi i šta ograničava proizvodnju.
„Upoznavanjem sa zemljišnim mikrobiomom mi vidimo gde su problemi, šta ograničava, kao semafor, šta je u crvenom, šta je u zelenom.“
Na osnovu takvih nalaza bira se odgovarajući preparat, a namera je da proizvođači razumeju zbog čega im se određena mera preporučuje.
Biofor Trichogenius plus: Iza novog preparata stoje godine rada
Na skupu je predstavljeno i nekoliko novih proizvoda iz Bioforovog programa. Među njima je Trichogenius plus, preparat na kojem se kako ističu u kompaniji radilo godinama – od selekcije komponenti do ispitivanja i poljskih ogleda.
„On jeste nov, ali nekako i nije nov“, rekla je Raičević.
Objasnila je da je predstavljanju proizvoda prethodio dugogodišnji rad na izboru komponenti i njihovom testiranju. Učesnicima skupa prikazala je i rezultate poljskih ogleda, koji su, prema njenim rečima, osnova za izlazak ovog preparata na tržište.
Proizvođačima je važno da čuju iskustva sa drugih njiva
Da značaj ovakvih stručnih susreta nije samo u predstavljanju novih tehnologija već i u proveri njihovih rezultata u praksi potvrđuju iskustva partnera iz inostranstva. Među njima je i Rumunija gde se saradnja sa Bioforom tokom prethodne dve godine razvijala kroz rad sa poljoprivrednim proizvođačima i primenu preparata na velikom broju parcela.
Dino Lotrean iz Rumunije istakao je da je skup bio prilika da se sagledaju rezultati rada sa korisnicima tokom prethodne dve godine. Njegova saradnja sa Bioforom počela je u proleće 2024. godine, a od tada je poslovanje prošireno na jugoistočni deo Rumunije, na područje koje obuhvata oko osam okruga.
Poseban značaj za njega imaju stručni detalji i rezultati iz polja, koji pokazuju kako se preparati ponašaju u stvarnim uslovima proizvodnje.
Pored stručnih predavanja, važan deo skupa činila su iskustva samih proizvođača. Za one koji su već koristili Bioforove preparate, ovo je bila prilika da uporede rezultate, dok su novi korisnici mogli da čuju iskustva kolega i upoznaju se sa tehnologijama koje primenjuju na svojim gazdinstvima.
Dejan Suša iz Vojvode Stepe sa Bioforom sarađuje pet godina, ali je prvi put prisustvovao ovakvom okupljanju u organizaciji kompanije. Došao je da sazna šta je novo u ponudi, ali i da razgovara sa drugim poljoprivrednicima.
Kako je objasnio, mnogi od njih već godinama postavljaju oglede i testiraju različite proizvode na svojim parcelama. Zato im ovakav susret omogućava da uporede iskustva iz različitih uslova proizvodnje i čuju kome se šta najbolje pokazalo.
Za proizvođače koji tek uvode mikrobiološke preparate u svoju proizvodnju posebno su značajna neposredna iskustva onih koji su već prošli kroz prvu fazu primene i mogu da ukažu na promene koje su uočili na svojim parcelama.
Među njima je i Stevan Bogićević iz Bavaništa, novi korisnik BTZ tehnologije. Na skup je došao da dopuni znanje o preparatima i čuje iskustva proizvođača iz drugih regiona, koja bi mogao da primeni na svom gazdinstvu.
Od višegodišnjih ogleda do primene na svim površinama
U okviru skupa održan je i panel na kojem su poljoprivredni proizvođači Srbije i regiona govorili o svojim iskustvima u primeni bioforovih preparata. Razgovaralo se o konkretnim rezultatima na parcelama, promenama o kvalitetu zemljišta, prinosima i mogućnostima unapređenja proizvodnje.
Među učesnicima panela bio je i Bojan Mojsa iz Gaja u južnom Banatu koji je predstavio rezultate višegodišnjih ogleda na svom gazdinstvu.
3 godine sa Biofor preparatima: Pšenica nije polegla, prinos stabilan, a zemljište sve plodnije!
Pre nego što je BTZ tehnologiju uveo na sve površine, tri godine je pratio rezultate ogleda. Kako je naveo, sada već petu godinu ovu tehnologiju primenjuje na celom gazdinstvu, a njenu opravdanost vidi, između ostalog, u prinosu.
Prema njegovim merenjima, na oglednim parcelama beležio je oko 400 kilograma više žita po lancu. Naveo je i povećanje prinosa kukuruza od oko 350 kilograma i soje do 200 kilograma. Preparate je, kako kaže, primenjivao zajedno sa sredstvima koja je već koristio u tretmanima, pa nije imao dodatni trošak posebnog prohoda prskalicom.
Promene je primetio i tokom hladnih proleća, koja su česta u njihovom košavskom području. Prema njegovom iskustvu, na kukuruzu više ne uočava ljubičastu boju koju je ranije povezivao sa blokadom fosfora pri niskim temperaturama.
Uz Biofor lakša obrada i prelazak na regenerativnu poljoprivredu
Očuvanje zemljišta podrazumeva i promenu pojedinih proizvodnih navika. Sve više proizvođača razmatra redukovanu obradu i regenerativne principe sa ciljem da se smanje troškovi, sačuva struktura zemljišta i omogući obnavljanje njegovog biološkog potencijala.
Štefan Belu iz Vladimirovca primenu Bioforovih preparata započeo je sa BioPlugom. Već naredne sezone, prema njegovim rečima, primetio je brže nicanje narednog useva i lakšu obradu zemljišta.
„Sad smo izbacili plugove i težimo ka regenerativnoj poljoprivredi.“
Belu smatra da mu primena ovih preparata može pomoći da lakše prođe kroz period prelaska na drugačiji način proizvodnje. Kako je naveo, tokom godina povećavao je i površine na kojima koristi BioPlug.
Zemljište treba da ostane kvalitetno i za naredne decenije
Da je očuvanje zemljišta dugoročan zadatak koji prevazilazi jednu proizvodnu sezonu istakao je i Andrej Serd iz Slovenije. Prema njegovim rečima, poljoprivreda mora više da se oslanja na prirodne procese uz vraćanje života u zemljište i racionalnije korišćenje resursa.
Za njega to znači podsticanje života u zemljištu, smanjenje troškova i racionalniju potrošnju đubriva. U tom pristupu vidi i mesto za Bioforove proizvode, koje ocenjuje kao cenovno dostupne.
“Tu zemlju treba da ostavimo još nekom POSLE NAS”. Ulaganje u Biofor NIJE trošak!
Naglasio je da cilj nije samo smanjiti troškove u jednoj sezoni, već sačuvati zemljište koje će moći da se koristi i za 20 ili 30 godina. Po njegovom mišljenju, uspešna proizvodnja treba da ostavi njivu posle žetve u boljem stanju nego što je bila pre nje.
U vremenu sve izraženijih klimatskih promena i sve većih izazova u poljoprivrednoj proizvodnji poruka stručnjaka i proizvođača okupljenih na skupu bila je jasna. Zemljište nije samo proizvodni resurs već osnova od koje zavisi budućnost poljoprivrede. Upravo od takvog pristupa kako ističu u Bioforu počeo je i njihov razvojni put.
Vera Raičević je podsetila da je kompanija tim putem krenula pre dvadeset godina. Kvalitet zemljišta bio je i ostao na prvom mestu, jer se upravo preko njegovog očuvanja i unapređenja stvaraju uslovi za dobar prinos.
Komentari