Pregurali smo još jedan kolektivni stres. Rezolucija o Srebrenici je tesnim rezultatom usvojena, ali i pored toga u zgradi Ujedinjenih Nacija na njujorškom Ist Riveru, tog dana, niko javno nije izgovorio ni reč da je za stravičan zločin u toj BiH varoši u julu 1995. godine kriv Srpski narod.
Kolektivna krivica ne može da postoji. Rasprave i revizije tog i drugih događaja iz naše nedavne prošlosti nisu koraci ka pomirenju na prostorima negdašnje Jugoslavije. Kako neko dobro primeti: to doprinosi da je nervozna sve veća a fitilj sve kraći. Loše, šta drugo reći.
Više od istog autora
STRAH OD OBEĆANJA
20/05/2024
MINISTARSKA VRTEŠKA
10/05/2024
KLIMATSKI I DRUGI INŽINJERI
30/04/2024
Istog dana odigrala se i drama u zgradi Višeg suda u Smederevu, gde je trebalo da počne suđenje, odnosno pripremno ročište Urošu Blažiću (21) koji se tereti da je 4. maja prošle godine iz vatrenog oružja ubio devet a ranio 12 mlađih osoba iz mladenovačkih sela Dubone i Malog Orašja. Prilikom ulaska u sudnicu potrešeni i besni roditelji i najbliža rodbina žrtava nasrnuli su na ubicu kojeg je policija spasila od linča.
Maj se ni ovog puta nije provukao bez poplava i grada. Nažalost, led nije tukao po asfaltu, već po navici okomio se na voćnjake, bašte i oranice sa usevima. Dobra vest je da je Regionalna deponija Duboko kod Užica konačno ugašena.
MINISTAR MOLI ZA STRPLJENJE
Kada obećanja kasne onda su mnogi nervozni a što nije mimoišlo ni poljoprivrednike. Tako je Miroslav Matković, predsednik Udruženja paora iz Subotice, obavestio javnost da je uputio poziv novom resornom ministru za hitan sastanak. Pre svega zbog neispunjenih obećanja po zahtevima iz prošle godine.
Međutim, ministar je sve primio k’ znanju, ali i zamolio poljoprivrednike za strpljenje. Objasnio je da ima previše posla oko konstutuisanja svog kabineta što je u prvi mah nasmejalo i razbesnilo poljoprivrednike. Naprosto, oni su mu poručili da nemaju vremena za čekanje jer su u velikim problemima.
Inače, na listi neispunjenih zahteva je nekiliko subvencija i davanja od strane države koja im koče sve planove i normalno funkcionisanje. Prvi od zahteva je da stočari dobiju gorivo po takozvanom „uslovnom grlu“, da se dodeli subvencija i za livade koje se kose, zatim da se u e-agraru upišu zakupljene parcele na osnovu izjave zakupca , umesto ugovora s vlasnikom a što treba regulisatu uredbom…
Matković je podsetio da su obećane i subvencije stočarima od 100.000 dinara za domaće priplodne junice i gorivo bez akciza na pumpama od 2025. godine. Dodao je da već kasni i povraćaj akciza na dizel od 50 dinara po litru.
Kada kasni isplata subvencija za mnoge paore kasni godina, gubi se orjentacija pa i borba za opstanakom!
U ISTORIJSKOM BUDZETU PREVIŠE RUPA
Novi ministar i njegov kabinet umesto fiulozofiranja, izgovora i ugledanja na rad svojih predhodnika trebao bi da utvrdi gde i kome odlaze silni novci iz „istirijskih“ agrarnih budzeta u poslednjih nekoliko godina.
Da se zapita zbog čega poljoprivrednici iskazuju nezadovoljstvo ako od aktuelnog budzeta koji je preko 100 milijardi dinara, a od kojeg 70 do 80 milijardi je namenjeno za subvencije i druga davanja, do njih stižu „mrvice“ koje još i kasne..?
Prema uporednim podacima poljoprivrednici u Srbiji, kao pretežno agrarnoj zemlji, imaju najmanje subvencije u regionu. Kada je u pitanju EU te razlike su višestruko veće.
Međutim i u odnosu onog što imamo potrebne su provere određenih sumnji na rasipanja i usmeravanja subvencija na one grupe, organizacije i druge „miljenike“ vlasti koji nemaju previše odirnih tačaka sa poljoprivrednom proizvodnjom.
Novi kabinet treba da utvrdi tačnost podataka, osim onih nezvaničnih medijskih, o nekoliko hiljada korisnika subvencija u ratarstu koji su fiktivo zakupljivali hektare oranica na kojima je umesto poljoprivrednih useva rastao korov? Često i ništa.
Šta je sa tvrdnjama jednog broja udruženja stočara da su vlasnici čak 50.000 fiktivnih muznih grla dobijali subvencije? To niko nije proveravao osim najave da će takva sumnja biti razlog da ubuduće samo čipovana grla mogu biti na spisku za subvencije. Naprosto, puno je „rupa“, prelivanja i odlivanja novca iz agrarnog budzeta na razne strane i „poslove“ nepoznatim korisnicima.
NIKAKO DA SE PREBROJE
Još pre tri godine jedan od ključnih zahteva za sređivanje stanja u domaćem agraru bilo je da se što preciznije i transparantnije utvrdi koliko gazdinstava, organizacija, drugih subjekata i fizičkih lica se isključivo bavi i živi od poljoprivredne proizviodnje?
Taj podatak i pored popisa i drugih evidencija je ostao nepotpun i u okvirnim brojkama i procentima. Teško je reći da je to jedini, ali je zasigurno značajan problem kada se radi o visinama subvencija i drugih davanja.
Samo nekolicina agrarnih eksperta i analitičara zna približne podatake kolike se sumne novca izdvajau za poljoprivredu iz predpristupnih fondova EU, odnosno nekog od IPARD-a, drugih donatora, javnih poziva, konkursa i sponzora?
Nema sumnje da je dobro da tog novca ima, ali ako on ne nalazi put do onih kojima je nejpotrebniji i koji su skoncentrisani isključivo na proizvodnju ona je to loša njegova linija. Ti i slični duboko skrivani podaci oko transfera sredstava iz agrarnog budzeta sa puno krivina, uzbrdica, nervoze i stresa i dalje će stvarati zabunu i nezadovoljstvo među paorima.
DUBOKO SE „PREDALO“
Posle više od dve nedelje od požara sa puno dima, kritika i protesta ugašena je Regionalna deponija Duboko kod Užica. Uz takozvane divlje deponije i brojne kamenolome ta vrsta objekata postala je ozbiljan problem, ne samo za zdravlje građana i životnu sredinu, već i za sektor poljoprivrede.
Iako se hvalimo, a usput i branimo od te vrste problema, da obradivog zemljišta imamo više nego što nam je potrebno to nije tačno. Borba za očuvanje poljoprivrednog zemljišta odavno je počela u celom svetu, čak i u najneraznijenijim državama, jer klimatske promene, nekontrolisana eksploatacija i pretvaranje oraničkog u građevinsko zemljište sve je prisutnija. Posebna su priča njegovo devastiranje od nemarnog ponašanja ljudi i njihove nekulture prema ovom jednistvenom resursu.
Deponija Duboko treba duboko da nas zabrine i upozori na značaj ključne maksime da ljudima bez zdravog vazduha, vode i zemljišta nema budućnosti, odnosno života. To nije ni fraza niti predizborna parola, već istina. Dok se od dima nije ništa videlo kilometrima naokolo u Lunovom selu kod Užica meštani su razmišljali da pored toga što oni nose maske iste stavljaju i domaćim životinjama kako bi ih zaštitili.
TEROR VRANA I NEKIH DRUGIH
U Nišu i Obrenovcu suočili su se na iskraj maja sa drugim problemima. Nišlije su na nekoliko mesta u gradu napadale vrane što je kod onih koji tako nešto dožive po prvi put izazvalo veliko iznenađenje i strah.
U tome su im pomogli i tabloidi koji su tu uiobičajenu situaciju nazvali „terorom vrana“. Naime, te, već odavno urbane ptice, samo u ovo vreme štite svoje mladjunce koji počinju sa napuštanjeg gnezda i znatiželjno upoznajući neki „novi“ svet.
U Obrenovcu, nepoznati počinioci, bolje reći vandali, okomili su se na dva groblja na kojima su oskrnavili čak 40 grobnih mesta. Najpre im je na meti bilo groblje u selu Zvečka gde su preturali po 21 grobnici da bi dan kasnije na gradskom groblju u Obrenovcu „obili“ i pokušali to da učine na 19 grobnica. Sasvim je jasno, kako su izjavili pojedini meštani, da su vandali nešto tražili?!
Uz ovaj i prethono pomenute događaje valja se DUBOKO zamisliti, ali i razmisliti. Pojedinačno. Dobrog i valjanog odgovora od anesteziranih institucija, klimavih autoriteta, felširane javnosti, teško, da će uskoro biti?!
…
Komentari