Svet poljoprivrede Prodavnica

Bogutovačka banja izlečila desetine hiljada svojih pacijenata – ima li sada leka za nju?

Izvandredni rezultati u lečenju mnogih neuropsihijatrijskih i drugih oboljenja decenijama su bili najbolja preporuka za dolazak brojnih gostiju iz zemlje i sveta u čuveni „raj za živce“ na broncima Stolova i Troglava. Zlatne godine bile su šezdesete i sedamdesete prošlog veka kada su iz sezone u sezonu obarani rekordi u broju posetilaca. Početkom ovog stoleća doneo višegodišnje posrtanje Bogutovačke banje i desetak okolnih sela.

Bogutovačka banja ilustracija - © Pixabay

Još daleke 1835. godine vlada Kneževine Srbije naredila je da se urade hemijska ispitivanja i analize mineralnih voda Bogutovačke Banje, koja je dobila ime po Bogutovcu, selu udaljenom dvadesetak kilometara jugozapadno od Kraljeva. I nekoliko kasnijih ispitivanja od strane referentnih instituta potvrdila su izvanredna svojstva ovih voda u lečenju ne samo neuropsihijatrijskih oboljenja i nervnog sistema (multipla skleroza,hronična migrena), po čemu je i najpoznatija nego i bolesti organa za varenje, kardiovaskularnog sistema i perifernih krvnih sudova, zatim visokog krvnog pritiska.

Vremenom Bogutovačka Banja bila je sve posećenija i privlačnija ne samo za one koji su u njenoj blagotvornoj vodi tražili lek nego i za ljubitelje čistog vazduha, netaknute prirode, kristalno čiste Lopatnice, prelepih proplanaka i na desetine vrsta lekovitog i drugog bilja.

Ubrzani razvoj Bogutovačke banje i okoline

Procvat Bogutovačke Banje počinje šesdesetih godina prošlog veka. Otvaranjem hotela „Mineral“ 1985. godine kao i nekoliko desetina vila i apartmana za smeštaj gostiju u privatnom vlasništvu donosi novi impuls razvoju banje. Te godine zabeležen je i rekord u broju posetilaca – 8.873 i broju noćenja – 68.673. Ove brojke u to vreme bile su nedostižne i za veće i do tada mnogo poznatije banjske centre.

Bogutovačka banja - © Dejan Danilović/Agromedia

Prosperitet Bogutovačke Banje doneo je brži ekonomski razvoj ne samo Bogutovca nego desetak okolnih sela. Sve što su seljaci bogutovačkog kraja i seoska zemljoradnička zadruga proizvodili lako su mogli da prodaju kod svojih kuća, u zadružnoj prodavniciili banjskoj pijaci, počev od mleka i mlečnih proizvoda, jagnjećeg mesa pa do voća, povrća, meda i drugih proizvoda. Mnogi meštani ostvarivali su lepe prihode od izdavanja svojih kuća banjskim gostima. Migracija stanovništva iz bogutovačkog kraja bila je prepolovljena. 

Novi vek: Početak propadanja Bogutovačke banje

Vreme tranzicije, započeto početkom ovog stoleća, bilo je pogubno kako za Bogutovačku tako i za obližnju Matarušku Banju čije je poslovanje nekoliko decenija objedinjavalo istoimeno prirodno lečilište. Loše rukovođenje, javašluk, odnos prema društvenoj, kasnije državnoj svojini po modelu „svačija i ničija“, stalno iščekivanje privatizacije i novog vlasnika, imali su nesagledivo štetne posledice kako za banju tako i za ceo kraj.

Pre pet godina Prirodno lečilište „Mataruška i Bogutovačka Banja“ uveden je stečaj, stotinak radnika koji i danas nastoje da sudskim putem dođu do zaostalih plata, ostalo je bez posla, a na hotele „Termal“ u Mataruškoj Banji i hotel „Mineral“ u Bogutovačkoj Banji stavljen je katanac. Zatvoreni su i mnogi drugi objekti. Godine prosperiteta zamenilo je višegodišnje propadanje.

Bogutovačka banja - © Dejan Danilović/Agromedia

Privatne vile i apartmani u koje su njihovi vlasnici uložili ogroman novac u punoj sezoni su poluprazni.

„Radio sam u Švedskoj 40 godina i veliki deo zarađenog novca uložio sam u Bogutovačku Banju. Mislio sam da je to odlična investicija jer je banja poznata daleko izvan naših granica, o blagotvornim svojstvima njene vode s pravom se u superlativu priča širom sveta, ali, s obzirom na sadašnje stanje, sve sam sigurniji da sam pogrešio, mada nade još uvek ima“, kaže Žarko Pavlović, povratnik iz inostranstva.

Isto razmišlja i Zora Borisavljević, vlasnica komfornih i modernih apartmana u Bogutovačkoj Banji koja je gotovo svu ušteđevinu stečenu na radu u Švajcarskoj uložila u svoj objekat koji ne želi da zatvori zbog gostiju koji, kako kaže, po 20 i više godina dolaze u banju i koji bez njene vode ne mogu, bez obzira na uslove lečenja.

Meštani – najbolji čuvari banjskih objekata i vode

Da bi koliko toliko zaustavili sveukupno propadanje nekada jedne od naših najpoznatijih banja, meštani ulažu velike napore da svima kojima je potrebno lečenje u Bogutovačkoj Banji obezbede bar minimalne uslove za to.

„Neću da verujem da su grad Kraljevo i država digli ruke od ove banje, ali moram da se zapitam zašto se ovoliko odugovlači sa rešavanjem njenog statusa i problema koji traju godinama. Mi održavamo objekte, naročito kupatilo koliko je to u našoj moći ali ništa značajnije ne smemo da dogradimo ili popravimo jer faktički to nije naše. Ako je tako, a jeste, neka država konačno uzme stvar u svoje ruke i reši višegodišnji problem“, ističe Momčilo Mišić, vlasnik vile i odmarališta „Šumadija“.

Bogutovačka banja - © Dejan Danilović/Agromedia

Dragan Matović, privatni preduzetnik iz Bogutovca, koji ima ambiciozne planove za razvoj turističke ponude svog domaćinstva, prepoznatljivog po pravom malom „ekološkom raju“ na reci Lopatnici, smatra da bi se svaki uloženi dinar u Bogutovačku Banju desetostruko vratio s obzirom na nemerljivo vredan potencijal ne samo u vodi, nego i klimi, šumskom bogastvu, reci Lopatnici i drugim očuvanim prirodnim bogastvima.

Ima li leka za Bogutovačku banju?

Krajem pretprošle godine Vlada Republike Srbije formirala je radnu grupu na čelu sa Rasimom Ljajićem, ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija, sa zadatkom „da predloži najbolje modalitete za rešavanje statusa naših banja, uključujući Matarušku i Bogutovačku Banju“.

Na pitanje šta je u međuvremenu urađeno, od formiranja radne grupe do danas, u rešavanju sudbine ove dve banje, iz Ministarstva turizma odgovoreno nam je „da je pitanje privatizacije Mataruške i Bogutovačke Banje veoma zahtevno i traži saradnju nekoliko ministarstava i institucija, s tim što najveće nadležnosti po pitanju privatizacije smeštajnih i drugih hotelsko-turističkih, lečilišnih i rehabilitacionih kapaciteta pripadaju Ministarstvu privrede.

Bogutovačka banja - © Dejan Danilović/Agromedia

U odgovoru se još kaže da da Fond PIO, Republička direkcija za imovinu kao i ostale državne institucije, koje su direktno i indirektno uključene u postupak privatizacije, takođe rade na tome da se što pre reše imovinsko-pravni odnosi, kako bi situacija bila jasna i čista za potencijalne kupce i investitore.

Republička direkcija za imovinu bi trebalo da pokrene postupak utvrđivanja vrednosti nepokretnosti u svim banjama, stoji u saopštenju Ministarstva turizma dostavljenom portalu Agromedia.

Najbolje bi bilo da se započeti poslovi, ako se zaista s njima krenulo, završe u što kraćem roku. Međutim, po svemu sudeći, još jedna lečilišna i turistička sezona u biće samo u rukama meštana, kao, uostalom, i nekoliko prethodnih, mada je dobra privatizacija najbolji lek za Bogutovačku Banju, možda i jedini.

Bogutovačka banja - © Dejan Danilović/Agromedia 

Nova pomoć stiže?

Prilikom nedavne posete Kraljevu predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je seosko domaćinstvo „Bogut“ u Bogutovcu koje se godinama uspešno bavi seoskim turizmom i promoviše prirodne potencijale i zdravu hranu ovog kraja. Tom prilikom predsednik Vučić je istakao da će država i u narednom periodu finansijskom i svakom drugom podrškom podsticati razvoj seoskog turizma što treba da u još većoj meri čini i lokalna samouprava.

Inače, u Bogutovcu i susednom selu Lopatnici desetak domaćinstava uspešno se bavi ovom vrstom turističke ponude koja je iz godine u godinu sve raznovrsnija i veća.

Komentari