Voćarstvo najkonkurentnije, dok sektor prerade već godinama nema uspeha

Voćarstvo najkonkurentnije, dok sektor prerade već godinama nema uspeha

Srbija je u svetu poznata kao voćarski kraj, baš zato skoro sve voćarske kulture imaju najveće proizvodne šanse na stranom tržištu. Ipak, s druge strane u sektoru prerade zabeležen je veliki neuspeh, uprkos velikim potencijalima koje poseduje, navodi se studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ.

Voće je najkonkurentnija grupa proizvoda

Proizvodnja voća je prilično modernizovana poslednjih godina, vođena potencijalom ruskog tržišta za sveže voće i sigurnošću evropskog tržišta za zamrznuto voće. Ipak, pred proizvodnjom voća su mnogobrojni izazovi jer su trendovi proizvodnje, ali izvoza (višnja) negativni, te ukazuju da konkurencija raste.

Srbija ima šansu da bude značajan proizvođač i izvoznik voća ukoliko se nastave strukturne promene i modernizuje proizvodnja, povećaju investicije pre svega u istraživanja i pripremu proizvoda za prodaju i pronađe konsenzus između proizvođača i prerađivača da dele rizik i dobiti proizvodnje, te diverzifikuje tržište.

Srbija je konkurentna u proizvodnji žitarica

U ovoj proizvodnji Srbija postiže odlične proizvodne i izvozne rezultate. Srbija izvozi žitarice na različita tržišta i ne treba da se brine o tome da li će biti konkurentna u ovoj oblasti. Porast cene žitarica obezbedio je da se ozbiljnije pristupi proizvodnji, što je dovelo do porasta prinosa i profita koji je ulagan prvenstveno u kupovinu zemljišta.

Žitarice - © Pixabay

Industrijsko bilje pada na listi konkurentnosti

Od ove vrste bilja jedino šećerna repa je visoko pozicionirana. Period visokih cena i preferencijala (šećer – izvoz u EU i visoka carinska zaštita; soja – zabrana uvoza; suncokretovo ulje – BiH izvoz u Tursku) pozitivno je uticao na proizvodnju industrijskog bilja. Međutim, nije bilo dovoljno investicija da bi se napravio održiv sektor bez privilegija, koji se sada nalazi pred velikim izazovima: šećer – liberalizacija EU sektora i povećanja prinosa po hektaru; soja – povećanja gajenih površina u regionu; suncokretovo ulje – definisanje strateškog položaja i unapređenje konkurentnosti prerađivačke industrije.

Povrće postaje sve konkurentnije

Iako Srbija ima dobru klimu, trgovinsku poziciju i ugovore, sposobne poljoprivrednike, pristup kvalietnim inputima i druge pogodnosti, još nisu, ili bar ne u dovoljnoj meri, iskorišćene ove konkurentske prednosti u proizvodnji povrća. Sve do poslednjih godina, kada počinje intenzivan rast, u proizvodnji i izvozu povrća nisu ostvarivani značajniji rezultati. Dobri trendovi bi tek trebalo da se dokažu povećanjem obima i proizvodnje i izvoza. Potencijal postoji. Zato je ova proizvodnja na prekretnici.

Proizvodnja mesa beleži pad konkurentnosti

Srbija je odlučila da svoju primarnu proizvodnju mesa štiti visokim carinama, čime je zaštitila proizvodnju, ali i smanjila njenu konkurentnost. Ipak, proizvodnja konstantno opada, jer se gubi CEFTA tržište i smanjuje domaća potrošnja. Trgovina u oba pravca je izuzetno mala, ograničena nemogućnošću izvoza na EU tržište i carinama, koje sve češće nisu dovoljne da spreče uvoz. Pokušano je da se agrarnom politikom reši ovaj problem i to podrškom sektoru kroz visoke subvencije, ali to nije dalo rezultate.

Sektor prerade mesa se bori sa konkurencijom iz CEFTA i EU zemalja, koji imaju jeftiniju sirovinu. Sve im je teže da u toj utakmici zadrže tržišno učešće, kako na domaćem tako i CEFTA tržištu. Rešenje je potraženo u izvozu, prvenstveno na rusko tržište. Međutim, industrija je slaba i usitnjena i za domaće tržište, a kamoli za osvajanje novih tržišta.

U mlekarskom sektoru nema rasta proizvodnje

Mlekarski sektor je nekonkurentan u CEFTA okvirima, a tek ga čeka konkurencija iz EU. To je sektor u kome nema rasta proizvodnje; još uvek smo na nivou EU prihvatljivog mleka kao i pre 10 godina; gde godinama nema novih farmi, a intenzino se gase postojeće; gde smo od konstantnog i značajnog suficita u razmeni, počevši od 2012. došli do konstantnog deficita.

Ohrabruje porast izvoza sira, naročito na rusko tržište (koje je 2016. činilo 71 odsto izvoznog tržišta). Međutim, i tu je primetno usporavanje i smanjenje izvoza u poslednje dve godine.

Mleko - © Pixabay

Sektor prerade beleži najveći neuspeh

Sektor prerade je najveći neuspeh i još uvek najveći potencijal poljoprivrede Srbije. Bilo da je to prerada za cenovno konkurentne robne marke ili mala, kvalitetno orjentisana prerada – šanse za uspeh postoje. Ne samo zbog najčešće konkurentne sirovine, nego i značajnih potencijala koje nosi CEFTA tržište i ugovori koje Srbija ima.

Ipak, moraju se otkloniti prepreke koje su do sada sprečavale značajnije investicije, među kojima su najvažnije: celokupna poslovna klima u Srbiji, visoka carinska zaštita određenih proizvoda, nedovršena reforma insititucija u poljoprivredi i ekologiji, siva ekonomija u poljoprivredi i drugo.

Izvor: studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije, SEEDEV

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica