Svet poljoprivrede Prodavnica

Ovogodišnji rod gljiva jedan od najslabijih u Srbiji

Poznato je da su klimatski uslovi nepovoljno uticali na rod većine voćnih, povrtarskih ali i ratarskih kultura. Međutim ova godina ne predstavlja problem samo za poljoprivredne proizvođače, već i za berače gljiva širom Srbije. Na ovu temu razgovarali smo sa Zoranom Jelenkovićem, predsednikom Mikološko – gljivarskog saveza Srbije.

LisičarkeFoto:Pixabay

Rod ove godine 20 posto od prosečnog roda gljiva

Kako kaže naš sagovornik, očekivali su jedan izuzetno dobar rod ove godine s obzirom da je bilo dosta padavina tokom zime i da smo iz tog godišnjeg doba izašli sa jednom ozbiljnom zalihom vlage. Mislili su, kako kaže, da će se ta vlaga kasnije održavati putem kiše, međutim prvo su dugo ostale niske temperature bez padavina, a potom se i nastavio sušni period ali sa izrazito visokim temperaturama. Ovo je rezultiralo izuzetno slabim rodom gljiva.

„Što se tiče konzumnih gljiva, biće ozbiljna nestašica ne samo u Srbiji nego i u regionu, jer gljiva nije bilo puno ni u Hrvatskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, kada govorimo o lisičarki, vrganju. Lisičarke je bilo vrlo malo u proleće. Ja gljivarim 40 godina i mogu da kažem da je ova godina jedna od najslabijih što se tiče roda gljiva. Ne očekuje se više od 20 posto od roda kakav je u prosečnim godinama“, rekao je sagovornik našeg portala.

Berači gljiva dobijaju 20 ili 30 posto od cene koja se postiže na Zapadu

On dodaje da sezona berbe nije ograničena datumom već vremenskim uslovima. Nije kasno sve do prvih mrazeva u nizini i na planinama. Kada krene prvi mraz koji će da sastavi 35, 36 sati u minusu onda je završeno sa konzumnim gljivama.

Sa našim sagovornikom smo porazgovarali i o isplativosti berbe gljiva.

Kako kaže, to je uvek bilo isplativo kao dopuna kućnog budžeta, a u ruralnim delovima su ljudi sve što su krupno stvarali to činili praktično berbom gljiva.

VrganjiFoto:Pixabay

„Najveći problem u celoj priči je uredba koja komercijalne berače „tera“ u sivu zonu, tako da oni budu ucenjivani od strane otkupljivača, nakupaca. Berači dobijaju možda 20, 30 posto od cene koja se postiže na Zapadu“, rekao je za AGROmedia portal Jelenković.

Za kraj on dodaje da se prema proceni preko 100 000 ljudi u Srbiji bavi komercijalom berbom gljiva. Uglavnom sva berba konzumnih gljiva u Srbiji završava preko Hrvatske u Italiji, Sloveniji i nešto malo u Francuskoj. Najtraženije komercijalne gljive u Srbiji su vrganj i lisičarka.

 

 

 

Komentari