Naučnici tvrde: Nije svaki genetski inženjering u poljoprivredi GMO

Naučnici tvrde: Nije svaki genetski inženjering u poljoprivredi GMO

U svetu raste strepnja zbog razornih posledica koje bi metoda genetičkog inženjeringa mogla da ima na živi svet. Ipak, nove metode u poljoprivredi, ali i u drugim granama društva, ne moraju uvek da budu tretirane kao skriveni GMO, tvrde naučnici.
 

Nije svaki genetički inženjering uvek GMO - © Pixabay

Evropska unija bi trebalo da ima širi uvid u nove tehnike odgajanja i inovacije u sektoru semenskog materijala, rekao je izvor u Evropskoj komisiji povodom novog naučnog izveštaja o tehnikama genetskog inženjeringa u poljoprivredi. Na te tehnike se gleda kao na obećavajuće novo polje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i čak ih smatraju neophodnim da bi se odgovorilo na globalne izazove poput rasta populacije i klimatskih promena.

Evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane, Vitenis Andiukaitis, tražio je obrazloženje o novim tehnikama u poljoprivrednoj biotehnologiji.

Nove tehnike odgajanja biljaka fokusirane su na razvoj novih osobina semena dobijenih genetičkim inženjeringom. Biljke nastale uz pomoć novih tehnika odgajanja u poljoprivredno-prehrambenoj industriji neće se smatrati genetski modifikovanim, jer u njihovim genima neće biti strane DNK i moći će da se razvijaju prirodno.

Protivnici, međutim, kažu da je to samo još jedan pokušaj da se Evropljanima „na mala vrata“ prodaju genetski modifikovani organizmi (GMO).
 

Nije svaki genetički inženjering uvek GMO - © Pixabay 

Portparol Komisije za zdravlje, bezbednost hrane, prirodnu sredinu i ribarstvo, Enriko Brivio, rekao je u aprilu 2016. godine da moramo da se odmaknemo od priča o GMO kada je reč o inovacijama u oblasti reproduktivnog materijala biljaka. Ne treba da tretiramo sve nove tehnike kao skriveni GMO, istakao je tada Brivio.

Jedan od glavnih zaključaka u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) jeste da se nove tehnike znatno razlikuju od drugih i da njihovo grupisanje „nije optimalno sa naučne i tehničke tačke gledišta“. Pored toga, naučnici ističu da te tehnike mogu da donesu promene biljkama, životinjama i mikroorganizmima.

„Te promene mogu da uključe ubacivanje gena iste ili druge vrste, ali i direktnu modifikaciju genetskog koda organizma na precizan i ciljan način, bez dodavanja DNK u genom krajnjeg proizvoda“, navodi se u obrazloženju i dodaje da neke nove tehnike uopšte ne menjaju genetski kod.
 

Nije svaki genetički inženjering uvek GMO - © Pixabay 

„Precizne i kontrolisane promene daju veće rezultate od korišćenja konvencionalnih tehnika genetske modifikacije. Kao rezultat, te nove tehnike imaju manje neželjenih posledica“, smatraju naučnici.

Kada je reč o procenama uticaja na zdravlje i prirodnu sredinu vrsta nastalih uz pomoć tih tehnika, u izveštaju se ocenjuje da je potreban pristup „od slučaja do slučaja“ kako bi se razmotrili brojni faktori, uključujući uticaj na okolinu u kojoj iskorišćeni proizvod završava.

Izvor: EurActiv

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica