Svet poljoprivrede Prodavnica

U gradu bi se moglo gajitii voće i povrće za 15 odsto stanovništva

urbane baste

Gajenje voća i povrća u samo 10 posto gradskih vrtova i drugih gradskih zelenih površina mogao bi da obezbedi dovoljno voća i povrća za 15 posto lokalnog stanovništva, pokazalo je novo istraživanje.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Food, akademici sa Instituta za održivu hranu na Univerzitetu u Šefildu istraživali su potencijal urbanog baštovanstva mapiranjem zelenih i sivih površina širom grada. Otkrili su da zelene površine uključujući parkove, bašte, zasade, obodne površine i šume pokrivaju 45 odsto Šefilda, u sličnom procentu kao i u drugim gradovima u Velikoj Britaniji.

Zasadi pod voćem i povrćem učestvuju sa 1,3 posto toga, dok 38 posto zelene površine čine domaće bašte, čiji vlasnici imaju neposredni potencijal da započnu gajenje hrane.

sadnja biljki

Interdisciplinarni tim koristio je podatke britanske nacionalne agencije za mape (Ordnance Survey) i Google Earth-a te je otkrio da dodatnih 15% zelenih površina grada, poput parkova i onih pored puta, takođe može biti pretvoreno u gradske bašte.

Ako bi se sabrale domaće bašte, zasadi i pogodne javne zelene površine, u Šefildu bi bilo na raspolaganju po 98m2 za gajenje hrane po osobi. Ovo je više od četiri puta veća površina od 23m2 po osobi koja se trenutno koristi u komercijalnom baštovanstvu u Velikoj Britaniji.

Ako bi se 100 posto ovog prostora koristilo za gajenje hrane, moglo bi se prehraniti oko 709.000 ljudi godišnje, ili 122 posto stanovništva Šefilda. Ali čak i pretvaranje realističnijih 10% domaćih bašti i 10% raspoloživog zelenog prostora, kao i održavanje trenutnih zasada, obezbedilo bi dovoljno voća i povrća za 15% lokalnog stanovništva.

zasad paradajza

Studija je takođe pokazala potencijal gajenja na ravnim krovovima koristeći metode poput hidroponike, kojom se biljke uzgajaju u hranljivom rastvoru i akvaponike, sistema koji kombinuje ribu i biljke. Ove tehnike bi mogle omogućiti gajenje voća i povrća tokom cele godine uz minimalne potrebe za osvetljenjem, koristeći staklenike koji rade uz pomoć obnovljive energije i toplote iz zgrada, te sakupljanjem kišnice za navodnjavanje.

Pronađeni su ravni krovovi koji pokrivaju 32 hektara zemlje u centru Šefilda. Iako je ova površina ekvivalentna samo 0,5m2 po osobi, istraživači veruju da bi visokoprinosno gajenje izvan zemljišta dalo značajan doprinos lokalnom urbanom baštovanstvu.

Čak i gajenje voća i povrća na malom procentu dostupnog zemljišta moglo bi pozitivno uticati na zdravlje gradskog stanovništva, poboljšati urbano okruženje i pomoglo u izgradnji otpornijeg sistema ishrane.“, navodi Dr Jill Edmondson, naučnica za zaštitu životne sredine na Univerzitetu u Šefildu.

Zasad u urbanim uslovima

Profesor Dankan Kamerun, koautor i direktor Instituta za održivu hranu na Univerzitetu u Šefildu, rekao je: „Biće potrebne značajne kulturne i društvene promene da bi se iskoristio ogroman potencijal gajenja voća i povrća u našim gradovima – i od presudnog je značaja da vlasti usko sarađuju sa lokalnom zajednicom da pronađu pravu ravnotežu između zelenih prostora i baštovanstva.“

Ali pažljivim upravljanjem zelenim površinama i upotrebom tehnologije za stvaranje distributivnih mreža mogli bismo videti porast „pametnih gradova hrane, gde lokalni uzgajivači mogu podržati svoje zajednice svežom, održivom hranom.“

Institut za održivu hranu na Univerzitetu u Šefildu objedinjuje multidisciplinarnu ekspertizu i istraživačke centre svetske klase kako bi se postigla bezbednost u hrani i zaštili prirodni resursi od kojih svi zavisimo.

Komentari