Razgovarali smo sa stručnjakom iz Instituta za zemljište kako bismo saznali zbog čega je važno uraditi mehaničku analizu zemljišta, a pre nego što se podigne višegodišnji zasad, kao i da li je ova analiza zemljišta neophodna za bašte.
Pitali smo Radmilu Pivić iz Instituta za zemljište zašto je važna mehanička analiza zemljišta pre nego što se posadi višegodišnji zasad.
„Da bi se odredio sadržaj određenih komponenti, pre svega sadržaj čestica gline jer pri zasnivanju višegodišnjih zasada dešavaju se neke početničke greške, koje često vrlo skupo koštaju korisnika“, kaže Radmila.
Možda vas zanima
Prema njenim rečima mehanička analiza zemljišta nije skupa investicija da bi se utvrdilo da li na određenoj dubini postoji neki nepropusni sloj koji će stopirati razvoj korenovog sistema ili dovesti do gušenja biljke, s obzirom da se podzemna voda zadržava na određenoj dubini i time guši koren.
„Neko uloži 50.000 evra za zasnivanje zasada, a onda posle godinu dana dođe i kaže jao, pa šta da radimo. Znači, to je samo mala investicija koju bi platio da bi unapred znao da li je potrebno uraditi neku dodatnu meru, jer postoje zahvati koji mogu da doprinesu da dođe do popravljanja tog nepropusnog sloja i do normalnog zasnivanja višegodišnjeg zasada“, navodi Radmila.
Kako se uzima mehanički uzorak zemljišta?
Prema rečima naše sagovornice najbolje je ako je površina zemljišta veća i idealno bi bilo otvoriti pedološki profil, videti koji je tip zemljišta u pitanju i na osnovu toga dobiti jednu osnovu.
„Iako postoji pedološka karta, na konkretnoj parceli je dobro otvoriti pedološki profil i onda uzeti pored mehaničkog sastava i uzorke u neporemećenom stanju kako bi se odredile vodne konstante koje posle mogu poslužiti za proračun norme navodnjavanja“, kaže naša sagovornica.
Ukoliko vlasnik nije u mogućnosti to da uradi, neophodno bi bilo uzeti bar uzorak za mehaničku analizu, a to je uzorak koji se uzima i za osnovnu kontrolu plodnosti.
„Znači kompozitni uzorak obično bi trebalo uzeti sa dve dubine ukoliko su u pitanju višegodišnji zasadi i pored osnovnih parametara plodnosti dobiti bar uvid u mehanički sastav parcele na kojoj se planira zasnivanje zasada“, navodi Radmila.
Na koliko dubina se uzima mehanički uzorak zemljišta?
„Uzima se uzorak sa dve dubine: 0-30 cm i 30-60 cm. Uzima se ašovom, gde jedan ašov ide otprilike do 30 cm dubine. Normalno, prvo se ukloni sloj vegetacije, a onda se uzme uzorak i središnji deo ašova stavlja se, ili u kesu ili po mogućstvu u plastičnu kofu ili u neki priručni sud koji se ponese“, objašnjava Radmila.
Prema njenim rečima, otprilike se uzme 15 do 20 takvih „kaiševa“ i izmeša se. Od toga se uzme uzorak srednje težine, otprilike kilogram-kilogram, i prosledi u laboratoriju. „Znači, za višegodišnje zasade poželjno je, odnosno, potrebno je dve dubine od 0-30 cm i 30-60 cm“, podseća naša sagovornica.
Da li je potrebno raditi analizu zemljišta u baštama?
„Vrlo je važno, zato što na primer i krtolasto povrće ima svoje zahteve za razvoj te krtole koje mi posle koristimo za različite svrhe. Krtola ne može da raste u glinovitom zemljištu jer dolazi do njenog deformiteta“, kaže Radmila.
Kako navodi naša sagovornica, ukoliko znamo mehanički sastav i ako je prisutan povećan sadržaj gline, onda znamo da određene biljne vrste tu ne možemo gajiti, a analiza nam može pomoći pri odabiru prave kulture koju ćemo gajiti na tom zemljištu.
Sagovornica: Radmila Pivić, Institut za zemljište
Komentari