Koliko životinjski otpad šteti životnoj sredini

Koliko životinjski otpad šteti životnoj sredini

Svaki životinjski otpad može da bude iskorišćen u daljoj proizvodnji na poljoprivrednom gazdinstvu ili u industriji, dok neadekvatnim rukovanjem ostataka ili izlučevina od stoke zagađuje se životna sredina. O tome svedoči podatak da u Srbiji na godišnjem nivou nastane oko 300.000 tona životinjskog otpada, od čega se preradi samo oko 20%.

Stajnjak - © Julijana Kuzmić

Magistar inženjerstva zaštite životne sredine i profesor na Višoj tehnološkog školi strukovnih studija u Aranđelovcu, Ljiljana Plećević, kaže da upravo neznanje i nemar naših poljoprivrednika često može da ugrozi prirodnu okolinu.

Životinjski otpad sa farmi može biti jako opasan, naročito kad je u pitanju zagađenje zemljišta, jer može sadržati hormone, pesticide i antibiotike i sve ono što je životinja u toku svog životnog ciklusa pronela“, kaže Plećevićeva.

Kako rešiti problem odlaganja poljoprivrednog otpada?

Vrlo je dobro poznato da se čvrsti životinjski izmet koristi kao đubrivo kako u ratarskoj proizvodnji, tako i u voćarskoj i povrtarskoj. Međutim, nepravilno odlaganje stajnjaka može dovesti do zagađenja voda i zemljišta, jer životinjske izlučevine su potencijalni izvori mnogih patogenih bakterija.

Novi način uzgoja: Ishrana riba otpadom iz pivara, vinarija i destilerija

„Imamo dve vrste tog otpada – tečni i čvrsti. Čvrsti je manje opasan po životnu sredinu, jer se u vidu stajnjaka razastire po zemljištu i zaorava. Tečni otpad na modernim farmama, poput urina ili tečnosti od pranja ili dezinfekcije, sakuplja se u kanale i može biti jako opasan ukoliko ga izlivamo u vodotokove, a to naši poljoprivredni proizvođači nažalost često rade“, primećuje Plećevićeva.


Profesor Ljiljana Plećević - © Julijana Kuzmić

U otpad životinjskog porekla ubrajaju se i delovi tela životinja, leševi, kosti i svi oni životinjski proizvodi koji nisu namenjeni za ljudsku ishranu. Zbog toga, ne samo individualna poljoprivredna gazdinstva već i klanične industrije i poljoprivredni kombinati mogu biti veliki zagađivači životne sredine, a prema Strategiji o upravljanju otpadom najviše otpada dolazi iz prerađivačke industrije i iz poljoprivrede.

Proizvodnja peleta – od otpada do zarade


Klanični otpad spada u grupu opasnog otpada koji mora da bude na adekvatan način uklonjen. Vi prilikom klanja životinja imate upotrebljive i neupotrebljive delove, mada ukoliko bi se o tome vodilo računa, a naše kafilerije bolje radile, svi ti delovi mogu biti upotrebljivi. Kosti mogu da se melju u koštano brašno, zatim neki otpadni delovi mogu biti upotrebljeni za dobijanje sapuna. Nažalost, velika količina tog klaničnog otpada završava u životnoj sredini.“

Na osnovu pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada opasan otpad životinjskog porekla, pored fecesa, urina i đubriva, ubrajaju se i otpadi od pripreme i obrade mesa, ribe i druge hrane životinjskog porekla. S druge strane, vrlo opasan životinjski otpad predstavljaju leševi uginulih životinja usled bolesti.


7 saveta kako da iskoristite organski otpad i napravite kompost

„Kad su u pitanju životinjski leševi, tu postoji veliki problem za životnu sredinu. Pojedine opštine imaju organizovanu zoohigijensku službu, koja se stara o uginulim životinjama, psima lutalicama, životinjama koje su uginule na farmama, pa kafilerije u svojim vozilima sa termo uređajem prevoze leševe bezbedno od mesta uginuća do mesta spaljivanja. Drugo rešenje je gradnja privremenih javnih grobnica za životinjske leševe“, objašnjava ova profesorka.

Priprema za svinjokolj - © Julijana Kuzmić

Kako zoohigijena ne funkcioniše ili ne postoji u svim opštinama i iz ružne navike, pojedini poljoprivrednici ili vlasnici velikih stočarskih farmi leševe zakopavaju u dnu svog dvorišta, bacaju na deponiju ili u vodotokove što direktno ugrožava životnu sredinu.

U Srbiji još uvek ne postoji adekvatan sistem sakupljanja i zbrinjavanja poljoprivrednog otpada među kojim je i životinjski. Iako još uvek nije otvoreno poglavlje 27 evropskih integracija, Srbija je od 2012. godine u procesu prilagođavanja svojih zakonskih regulativa sa evropskim, pa i kada je reč o zaštiti životne sredine i pravilnim načinima odlaganja životinjskog opasnog otpada.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica