AGROdvougao: povrtarstvo & voćarstvo 2018.

Dva eminentna stručnjaka, profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na katedrama za voćarstvo i povrtarstvo, komentarišu proteklu godinu, kretanje cena i šta bi poljoprivrednici trebalo da promene sledeće sezone.

Kako biste ocenili proteklu godinu?

POVRTARSTVO

Jedna vrlo teška godina, od osam poslednjih četiri su bile kišne ali tople. U takvim uslovima javljaju se brojni problemi u najintenzivnijim granama biljne proizvodnje, pa tako nažalost i u povrtarstvu“, rekao je prof. dr Žarko Ilin za AGROmediju i dodao da ipak nije sve tako crno:

„Srećna okolnost da ćemo ove godine, bez obzira na ovako tešku godinu proizvesti negde oko milion tona svežeg povrća deset vodećih povrtarskih vrsta i negde oko 400.000 tona svežeg povrća u baštama i na okućnicama. Očekujemo prinose u proizvodnji u zaštićenom prostoru na nivou od oko 245.000 tona.“

 

Voće i povrće © Pixabay 

 

VOĆARSTVO

„Ova godina je bila dosta specifična, imali smo na početku godine niske temperature – krajem februara i početkom marta od -24 stepena. S druge strane, toplo vreme koje je bilo početkom januara malo je ubrzalo faze razvoja, pupoljci su bili osetljiviji na niske temperature posle i imali smo štete kod nekih voćnih vrsta, pogotovo kod trešnje, breskve, kajsije u subotičko-horgoškom regionu. Imali smo niže temperature i u vreme oprašivanja“, rekao je prof. dr Zoran Keserović i dodao:

Dosta su oštećeni voćnjaci tamo gde nije bilo protivgradnih mreža, ali proizvođači voća koji su imali dobru zaštitu mogu da se pohvale sa izuzetno dobrim kvalitetom“, rekao je za AGROmediju prof. dr Zoran Keserović.

Kako se kreću cene? 

POVRTARSTVO

Obilne padavine, visoka relativna vlažnost vazduha, povremeni vetrovi – izazvali su pojavu prouzrokovača bolesti, pre svega bakterioza, najviše na paprici, a zatim i na brojnim kupusnjačama. Rezultat toga je ovako velika tražnja za paprikom, relativno visoka cena na nivou od 40, 50 pa čak i 60 evrocenti za kilogram na veliko, a na malo nažalost građani Srbije zbog ovih problema u proizvodnji papriku plaćaju i preko 1,20 evra“, objasnio je za Agromediju prof. dr Žarko Ilin.

 

 Novac u poljoprivredi © Pixabay

 

VOĆARSTVO

„Imali smo kod većine voćnih vrsta veoma niske cene, imali smo problema kod maline, zatim kod nekvalitetne višnje, kod kupine. Jedan od razloga kod maline je činjenica da nismo sačuvali taj brend i umesto da smo radili na integraciji sistema, da se država, proizvođači i dobavljači dogovore oko strateškog cilja, kako sačuvati brend, nažalost, mi smo počeli da podižemo malinjake i u Vojvodini – polku. Tako je došlo do narušavanja kvaliteta maline koja je išla u izvoz“, kaže profesor Keserović.

Pored toga, nemamo ni dogovor hladnjačara i samih proizvođača. Ali evo, imamo sada berbu jabuke koja je rekordna, očekujemo preko 420.000 hiljada tona, a opet se mnogi proizvođači žale na cenu, objasnio je prof. dr Zoran Keserović.

Šta predlažete proizvođačima za sledeću godinu?

POVRTARSTVO

„Nikako u narednoj godini ne bi trebalo koristiti seme iz tekuće godine jer se bakterioze prenose semenom. Znači, koristiti seme iz 2017, koja je bila izuzetno povoljna za semensku proizvodnju većine povrtarskih vrsta, pa i paprike, ili koristiti seme iz 2018, ali samo od onih kuća koje seme proizvode u različitim oblicima i tipovima zaštićenih prostora gde nije moglo doći do pojave bakterioze“, zaključio je prof. dr Žarko Ilin.

 

Setva © Pixabay

 

VOĆARSTVO

„Ja predlažem proizvođačima da jabuku skladište u hladnjače i da čekaju bolju cenu jer je dosta ranija berba u odnosu na ranije godine, što je uticalo na smanjenje cene. Mi smo poslednjih 10 godina imali najviše cene kada je u pitanju proizvodnja jabuke u Evropi. Naravno, toga više neće biti, to su zlatne godine, polako ćemo se približavati cenama koje su prisutne u Evropi, kaže profesor Keserović.

„Takođe predlažem proizvođačima da polako biraju neke alternativne voćne vrste kojih nema dovoljno ni na evropskom tržištu, a to su pre svega krupnoplodne sorte višnje, trešnja, kruška, takođe dunja koja je veoma interesantna, od nje možemo da napravimo brend“, zaključio je prof. dr Zoran Keserović.

Sagovornici:

Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Komentari