Svet poljoprivrede Prodavnica

Seme korova može da klija čak i posle SEDAM DECENIJA

Jesen uveliko korača našim baštama, povrtari ubiraju poslednje plodove, ostatke biljaka čupaju, ako su zdravi odnose u komposter, a ako su bolesni pakuju u vreće i odnose na deponiju ili ih na drugi način uništavaju. U tim ostacima nađe se i korov, koji je, zahvaljujući onim višednevnim kišama, izbujao.

 Korov u baštiFoto:Pixabay

Baštovani, ako ste zaboravili da vas podsetimo. Korovske biljke mogu da se odlažu u komposter samo ako nisu formirale seme. U protivnom, mi ćemo im samo nesvesno pomoći da se raseju. Seme nekih vrsta zadržava klijavost čak sedam decenija. Biljke ne moraju da niknu naredne vegetacije. Sačekaće koju godinu pa će nas neprijatno iznenaditi.

To se isto dešava i u toku vegetacije, kada se bašte pleve ili korov uništava okopavanjem pa se biljna herba odloži u komposter ili ostavi u leji kao malč.

Kada će seme korova isklijati zavisi od puno činilaca

Dakle, korovi su nepoželjne biljke na svim poljoprivrednim parcelama, bez obzira šta se na njima gaji. Čovek ih redovno uništava ali – desi se da neka promakne, ili se sa tretmanom zakasni i biljka formira seme koje sledeće godine daje novu biljčicu. A da li baš svaka semenka klija uvek narednog proleća?

To nije obavezno, zbog obilja semena koje stvara svaka korovska biljka, samo mali deo isklija sledeće godine. Većina ostaje u zemljištu i niče kroz dve, tri, a moguće je čak i za sedamdeset godina. Pošto ih čovek neprekidno uništava i biljke korova su se postarale da nekako produže svoju vrstu.

Seme korova može očuvati klijavost dugi niz godina

Poznato je da se seme korovskih biljaka raznosi na razne načine (vodom za zalivanje, vetrom, obradom, životinjama, a tu je i čovek) i dospeva u razne zemljišne supstrate. Seme je biološki otporno na gubitak klijavosti i može je očuvati dugi niz godina. Tako, na primer, biljka hoću-neću (rusomača) zadržava klijavost 16-35 godina, poponac 22, bokvica 16, bulka više od 12, mišjakinja 10. Rekorder je štir (štavalj) koji može da proklija i posle punih sedam decenija. Slede ga pepeljuga, koja izraste i posle 40 godina, muhar i pomoćnica – 39 i gorušica koja klija 35 godina od momenta kada seme dospe u zemlju.

Koliko će koja semenka mirovati u zemljištu zavisi od mnogo činilaca. Kada seme dospe u loše zemljište, uz neodgovarajuće klimatske uslove, neće klijati narednog proleća već će sačekati pogodniji momenat. Prinudni period mirovanja ima i nedozrelo seme, a nekada ga stvara i čovek dubokim oranjem i zatrpavanjem na veću dubinu. Neki korovi su „specijalizovani“ samo za pojedine useve: kukolj za pšenicu, bokvica za lucerku. Zbog velike produkcije seme niče sukcesivno.

 ŠtirFoto:Pixabay

Štir „proizvodi“ najviše semena

Najveći broj semena korovskih biljaka na našim njivama klija na dubini od jedan do pet centimetara. Ako dospe na veću dubinu, klija kasnije ili narednih godina. Kada će to biti zavisi od biljnih vrsta koje se tokom više godina gaje na toj parceli. Uslovi koje čovek stvara za biljke odgovaraju i korovima pa nije teško pretpostaviti da većina semenki korova koje padne na zemlju daje novu biljku. Što su uslovi bolji, to će isklijati veći procenat deponovanog semena.

Kolike su to količine semena koje se nalaze u zemljištu nije teško pretpostaviti kada se zna koliko semena proizvede samo jedna korovska biljka. I ovde je štir na prvom mestu: samo jedan iza sebe ostavi 3.560.000 semenki. Slede loboda sa 600.000, šafranika 270.000, pepeljuga 123.000, veliki muhar 51.000, digitarija (svrakonj) 49.000, pomoćnica 40.000, lubeničarka 18.000, vilina kosica 20.000, muharika i veliki lisac sa po 15.000, divlji sirak 10.000…

Uzimajući u obzir da svaka semenka može da očuva klijavost dugi niz godina, nije teško zaključiti da čiste njive nema i da nepoželjne biljke treba redovno uništavati pre nego što donesu seme da se količine semena lagerovane u zemljište ne bi još više povećale.

 

 

Komentari