U pojedinim regijama u proteklom periodu zabeležene su niske negativne temperature tj. mraz, koji je na određenim kulturama prouzrokovao izmrzavanje cvetnih delova. Kako bismo proizveli zdrav plod, atraktivan za konzumaciju bez bolesti i oštećenja od različitih insekata, potrebno je pravovremeno pristupiti hemijskim merama zaštite. Pitali smo dipl.ing. Ivana Nikića iz kompanije Galenika Fitofarmacija, kako da na optimalan način zaštitimo voće od štetočina.
Niske temperature izazivaju izmrzavanje cvetnih delova
,,Naša zemlja pripada razvijenim zemljama kada je u pitanju poljoprivreda, pre svega voćarska proizvodnja. Preko 150 000 ha voćnih zasada lokalizovano je na teritoriji naše zemlje. Od voćnih vrsta najzastupljenije su šljiva, jabuka, malina, višnja, kupina trešnja, kruška, kajsija, breskva i nektarina.
Možda vas zanima
U pojedinim regijama u proteklom periodu zabeležene su niske negativne temperature tj. mraz, koji je na određenim kulturama prouzrokovao izmrzavanje cvetnih delova. Ipak, generalni utisak jeste da je većina voćnih zasada na dobar način podnela nepovoljne klimatske uslove. I da ti zasadi imaju dobar rodni potencijal.
Kada govorimo o jabučastom i koštičavom voću, najveći broj za sada se nalazi u fazi cvetanja i precvetavanja. Kako bismo proizveli zdrav plod, atraktivan za konzumaciju bez bolesti i oštećenja od različitih insekata, potrebno je pravovremeno pristupiti hemijskim merama zaštite.
Kako napadaju biljne bolesti i štetočine i kako se izboriti sa njima?
Sa praktičnog aspekta zaštite bilja sve biljne bolesti i štetočine možemo podeliti na one koje prouzrokuju štete na listu i one koji uzrokuju štete na plodu. Kada je oštećenje lista u pitanju, proces fotosinteze se ne odvija onim intenzitetom kojim bi to trebalo, pa biljka ne stvara dovoljno energije za svoj razvoj.
Sa druge strane, bolesti štetočine ploda direktno umanjuju tržišnu vrednost, jer takvo voće nije atraktivno za konzumaciju.
Nakon cvetanja voćnih vrsta, počinje razvijanje ploda, a takođe se intenzivira vegetativni porast, odnosno razvija se lisna masa. U ovakvim okolnostima potrebno je pristupiti pravovremenoj zaštiti bilja.
Sa praktičnog aspekta postoje dva pravca zaštite od biljnih bolesti: jedan je preventivni, pre ostvarivanja infekcije dok je drugi kurativni, odnosno nakon sticanja uslova za infekciju. Za preventivnu zaštitu koriste se fungicidi koji se veoma dobro vezuju za biljno tkivo i time sprečavaju potencijalnu infekciju.
U zavisnosti od gajene kulture, potrebno je izabrati neki od fungicida poput Metoda, Akustika, Kardinala ili Galilea.
Kada pčele završe svoj posao, kreće borba sa insektima
Nakon cvetanja, kada pčele završe sa svojom bitnom ulogom u procesu oplodnje i kada napuste voćnjake, potrebno je početi sa zaštitom od štetnih insekata.
Opet u zavisnosti od gajene kulture, potrebno je upotrebiti različite insekticide. Galenika Fitofarmacija u svom portfoliju ima raznovrsnu paletu insekticida koji deluju na različite štetočine.
Za različite vaši koriste se sistemični insekticidi poput Tonusa, Furiosa, Talenta i Karike, te i kontaktni insekticidi sa širokim spektrom delovanja kao što su Polux, Kozak i Cipkord.
Za tačne i precizne informacije o upotrebi sredstava za zaštitu bilja, kontaktirajte stručnu službu Galenika Fitofarmacija”.
Komentari