Naučnici razvijaju uređaj poznat kao ,,elektronski nos” koji može da otkrije prisustvo štetočina, poput insekata i gljivica, u skladištenom žitu. Ovaj uređaj radi slično ljudskom čulu mirisa: poseduje niz senzora koji analiziraju isparljive organske materije koje štetočine ispuštaju. ,,Elektronski nos” je pristupačan, brz i precizan, i može da identifikuje štetočine čak i kada su skrivene duboko u zrnu, što je često nemoguće klasičnim metodama.
Istraživanja pokazuju da uređaj uspešno prepoznaje različite vrste štetočina, uključujući one mikroskopske, poput gljivica, koje nije moguće videti golim okom. Osim detekcije štetočina, ovaj uređaj može pratiti i kvalitet žita, uključujući njegovu starost i moguće kvarenje.
Možda vas zanima
Trenutno se istraživanja nalaze u laboratorijskoj fazi, ali naučnici očekuju da bi “elektronski nos” mogao biti spreman za praktičnu primenu u narednih nekoliko godina.
Očekuje se da će primena “elektronskog nosa” pomoći poljoprivrednicima i skladištarima da brzo reaguju i spreče velike ekonomske gubitke, što je ključno za očuvanje hrane i sigurnosti tržišta.
Uobičajene metode za prepoznavanje štetočina, koje se zasnivaju na ručnom uzorkovanju, zahtevaju mnogo rada, vremena i novca, traže stručna znanja, a često ne uspevaju da otkriju skrivene infestacije.
NADA za poljoprivredu: naučno otkriće zbog kojeg će se manje koristiti VEŠTAČKA đubriva!
U poslednjim godinama, pristup korišćenju elektronskog nosa (e-nos) pojavio se kao moguća alternativa za prepoznavanje i praćenje štetočina u poljoprivrednom žitu. Elektronski nos oponaša ljudski mirisni sistem tako što kombinuje niz senzora, prikupljanje i analizu podataka kako bi otkrio štetočine analizom isparljivih organskih jedinjenja (VOC) koje ispuštaju i žito i sami štetočine.
Elektronski nos se pokazuje kao perspektivno rešenje koje omogućava brzo, jeftino i nedestruktivno otkrivanje, identifikaciju i praćenje štetočina, uključujući i mikroskopske i skrivene insekte, uz zadovoljavajuću tačnost.
Utvrđeni su specifični faktori koji utiču na efikasnost elektronskog nosa, među kojima su vrsta štetočine, dužina skladištenja, temperatura, sadržaj vlage i gustina infestacije.
Glavni izazovi uključuju optimizaciju ili izbor senzorskih nizova, obradu velike količine podataka, slabu ponovljivost i ograničenu uporedivost rezultata merenja.
Ipak, jeftin i prenosiv elektronski nos ima potencijal da pomogne donosiocima odluka i upravnicima skladišta da blagovremeno reaguju na osnovu konkretnih podataka, čime se mogu smanjiti ukupni gubici hrane i novca.
Izvor: ARXIV
Komentari