Proizvodnju kruške često prate velika iskušenja, pa čak i zbog niza specifičnosti koje kruška zahteva za uspešan uzgoj, voćari smatraju gajenje ove voćne vrste plemenitim zanimanjem.
Rezultat gajenja u višegodišnjim zasadima često je finansijski negativan. Međutim, ukoliko odaberete dobru sortu kruške i uradite pravilnu zaštitu od bolesti i štetočina možete povećati šanse za profit. Jedna od najznačajnijih štetočina koje mogu da ugroze rod ove voćke jeste kruškina buva.
Pitali smo stručnjaka iz ove oblasti o čemu moraju da misle proizvođači pre nego što se odluče da podignu zasad kruške.
Možda vas zanima
„Svi oni koji se odluče moraju da znaju daleko više, ne samo o krušci i mogućnosti prodaje, što je osnovni motiv da uđu u to, nego i o erviniji – to je bolest i drugo je kruškina buva”, navodi dr Marko Injac.
Prema njegovim rečima, svaki vlasnik želi da ima što veći prinos i da što više zaradi, ali što više ulaže favorizuje razviće kruškine buve, prljanje ploda, itd. Zapravo, čovek je taj koji proizvodi kruškinu buvu. Ona zabada jaje u list, a razviće zavisi od sokova. Ako su sokovi kvalitetni, ženka će umesto sto jaja da položi dvesta.
Nažalost, ona se ne može suzbiti hemijskim sredstvima, već postoji sistem mera.
Kruškina buva je najznačajnija štetočina koja napada krušku. Ona može imati od četiri do pet, pa čak i više generacija tokom jedne godine. Različiti faktori utiču na to, kolika će njena populacija biti brojna. Kruškina buva ima dva oblika: letnji – kada je svetlosmeđa sa tamnim i narandžastim pegama i zimski – kada je tamnosmeđa i ima nekoliko crnim i narandžastih pega, i zato ih je bitno razlikovati.
„Treba živeti sa kruškinom buvom, jer ne možete da je nemate. Ona prezimljava i zato je prvi, osnovni razlog da se zimi, kada se nalazi u fazi jaja, istretira sa 30 litara ulja i insekticidom, da se populacija svede na nisku brojnost”, kaže naš sagovornik.
Kruškinu buvu је najbolje suzbijati u početnim fazama razvoja kako bi se izbegle velike štete, koje ovaj insekt može da izazove usled velike plodnosti.
„Kruškina buva siše sokove i izbacuje šećere sa slatkim aminokiselinama. Ta „medna rosa“ prlja plodove i lišće. Ona je supstrat za pojavu gljivica čađavica i oprlja sve. Ona ne utiče bitno na prinos, ali imate dodatni problem sa pranjem plodova, sa kvalitetom. Drugo, ako list pocrni fotosinteza je smanjena. Praktično, nju treba držati pod kontrolom, ali se ne može potpuno suzbiti“, zaključuje dr Injac.
Sagovornik: dr Marko Injac
Komentari