Zahtevi tržišta rastu – Evropska SOJA ne zadovoljava potražnju

Zahtevi tržišta rastu – Evropska SOJA ne zadovoljava potražnju

Usev soje je trenutno veoma važan za ispunjavanje zateva tržišta ljusdske i stočne hrane. Ova kultura može biti i odlična prilika za srpske proizvođače uzimajući u obzir to da soja fiksira sopstveni azot i dobro raste u mnogim regionima bez ikakvih inputa. U nastavku pogledajte detaljan osvrt na proizvodnju soje za stočnu hranu u svetu.

soja[/watermark_image]

Soja je najveći globalni izvor proteina za stoku

Među sastojcima biljnih proteina, soja ima najveći sadržaj sirovih proteina. On iznosi oko 40%, u zavisnosti od lokacije. Takođe, ima izbalansiran profil aminokiselina i veoma dobru svarljivost.

Stoga ne čudi da je 2021. godine soja najveći globalni izvor proteina za stočnu hranu. Globalna proizvodnja soje se više nego udvostručila od 2000. godine, uglavnom sa novih površina. Ali i zbog povećanja prinosa usled napretka u genetici soje i useva. Soja se trenutno gaji u oko 100 zemalja sveta.

U Kini raste potražnja za sojom

Kineski uvoz soje iz Brazila porastao je za 2.000% od 2000. godine. Većina se koristi za stočnu hranu kako bi se podržala povećana potrošnja mesa. U isto vreme, očekuje se da će trgovinske tenzije između Kine i SAD (zemlje iz koje Kina takođe uvozi soju) rezultirati još većim uvozom soje u Kinu iz Južne Amerike u budućnosti.

Kina je najveći izvor potražnje za sojom. Ova država uvozi celu soju za stočnu hranu, uglavnom iz Brazila i SAD, a nešto i iz Argentine. Tamo se prerađuje u brašno. Najviše te soje odlazi u hranu za svinje, iako se upotreba soje u proizvodnji hrane za živinu u poslednje vreme takođe povećala.

Takođe, značajno je to što Kina trenutno obnavlja brojno stanje svinja nakon velikih gubitaka poslednjih godina zbog afričke svinjske kuge. Trenutno u Kini ima preko 440 miliona živih svinja.

polje-soje[/watermark_image]

Površine brazilske soje nastavljaju da rastu

Brazil takođe izvozi značajne količine cele soje u Evropu, a dodatne količine u Aziju, Bliski istok i druge delove sveta, kaže Vogel. Sojina sačma proizvedena u Brazilu izvozi se u mnoge zemlje pri čemu je Evropa najveća destinacija, a slede zemlje istočne i južne Azije.

Očekuje se da će površine soje u Brazilu da nastave da se povećavaju. U proteklih 5 godina rasle su za 2 do 3% godišnje, ali je već za ovogodišnji rast useva bio blizu 4,5%. A možda će biti i veći od toga 2022. godine. Potražnja je jaka i farmeri ostvaruju dobre marže s obzirom na visoke globalne cene i relativno slabu brazilsku valutu.

Ogromna potražnja na svetskom nivou za sojinom sačmom za stočnu hranu

Osim Kine i EU, Tajland, Turska i Rusija su glavni uvoznici južnoameričke soje, zajedno sa Vijetnamom, Indonezijom i Alžirom. Međutim, sojina sačma za stočnu hranu ima ogromnu potražnju i u Brazilu i Argentini usred njihove rastuće proizvodnje mesa za izvoz. Što otežava izvoznicima soje da nabave tražene količine. Slaba argentinska ekonomija, visoki izvozni porezi i dvovalutni sistem su izazovi za izvoz soje iz Argentine u poređenju sa Brazilom.

[related_post id =“1″]

Evropska soja trenutno ne može da zadovolji potražnju

Kada je reč o EU, postoji relativno stabilna populacija stoke, dok je proizvodnja soje u EU porasla u poslednjoj deceniji. Obrok napravljen za stočnu hranu od EU soje trenutno iznosi samo oko 7% potražnje.

Naime, potrebno je 28-29 miliona tona u EU, ne uključujući Veliku Britaniju, a samo oko 2 miliona tona je od soje koja se uzgaja u zemljama EU. Ostatak se uvozi, a više od polovine dolazi iz Brazila i Argentine. Preostalih 35% potiče od uvezene soje prerađene u EU, uglavnom ponovo iz Brazila i Argentine, a nešto malo iz Severne Amerike i Paragvaja. Čini se da će u ovom trenutku i u doglednoj budućnosti, EU morati da nastavi sa uvozom sojine sačme za ishranu stoke ako želi da zadrži trenutni nivo potrošnje mesa.

Međutim, predsednik „Soja Evrope“, Matijas Kron, napominje da ako pogledamo celu Evropu, proizvodnja soje raste i potencijal za povećanje površina je veoma visok. On objašnjava da je soja odličan izbor za poljoprivrednike širom Evrope, posebno u Ukrajini i Srbiji, jer sada ima manje sredstava za zaštitu useva na raspolaganju, a azotno đubrivo će i dalje biti veoma skupo.

„Soja fiksira sopstveni azot i dobro raste u mnogim regionima bez ikakvih inputa“, primećuje Kron. „Taj usev se takođe može uzgajati u severnijim zemljama, poput kukuruza, a sve više farmera uči kako da uzgaja soju. Dostupne su i subvencije. U Evropi se sada uzgaja 10 miliona tona i to će porasti na 15 miliona tona u narednih 9 godina. Od toga će 80% otići u stočnu hranu.“

žetva-soje[/watermark_image]

Proizvodnja soje u Južnoj Americi

Prema naučnicima koji su objavili dokument o održivosti prirode, soja se uzgaja u mnogim oblastima Južne Amerike. Više od polovine svetske proizvodnje soje trenutno dolazi iz Južne Amerike, gde se požnjevene površine soje povećale od 2000. godine za 160% u Brazilu i za 57% u Argentini.

Njihova studija otkriva da je pokrivenost sojom u Južnoj Americi porasla sa 26,4 miliona hektara (65,2 miliona hektara) u 2001. na 55,1 miliona hektara (136,2 miliona hektara) u 2019, što je površina veća od Kalifornije. Što se tiče prethodne sezone (2020-2021), prema izveštaju brazilske vlade, proizvodnja soje trenutno iznosi oko 137,6 miliona tona, što je najviše ikada proizvedeno.

Kada je reč o Brazilu, za 10 godina (2030/31.), proizvodnja brazilske soje je projektovana na 178,2 miliona tona, povećanje od skoro 30%. Očekuje se da će domaća potrošnja soje u tom trenutku dostići 60 miliona tona, ali bi mogla dostići čak 67,9 miliona tona.

Istraživači USDA Službe za ekonomska istraživanja, objašnjavaju da će kineska potražnja podsticati kontinuirani rast trgovine sojom u narednih 10 godina, pošto se svetski uvoz soje poveća za 46,9 miliona tona (26,7 odsto) na 222,7 miliona tona. Očekuje se da će Brazil biti vodeća zemlja u izvozu soje do 2030. godine.

Izazovi za proizvodnju soje

Prema analizi koju je objavila Mreža za istraživanje klime hrane Univerziteta u Oksfordu, potrošnja soje je podeljena na:

  • 37% za ishranu živine (najveći potrošač svetske proizvodnje)
  • 20% za ishranu svinja
  • 6% ide na akvakulturu
  • 2% za ostalu stoku
  • Ostatak se koristi u proizvodima za ljudsku hranu i hranu za pse.

Sigurno je da će SBM ostati ključni sastojak hrane za mnoge vrste stoke, ali ekološki, društveni i trgovinski pritisci smanjuju njegovu upotrebu u nekim delovima sveta. U nekim zemljama se aktivno ispituju ekološki prihvatljivije alternative sojinom zrnu proizvedenom u Južnoj Americi. Kao što su brašno od insekata, lupin, alge i mnoge druge.

Međutim, kineska vlada je ranije ove godine uputila sektor proizvodnje svinja u zemlji da koristi alternative za SBM gde je to moguće, kako bi smanjila oslanjanje na uvezenu soju, bez obzira na zemlju porekla. Sve to nakon što je Kina uvezla rekordnu količinu soje 2020.

Osim toga, u EU potreba za sojom u obrocima za svinje i živinu mogla bi se u budućnosti prilično smanjiti, sada kada je ukinuta zabrana korišćenja nekih nusproizvoda životinjskog porekla u hrani za životinje.

 

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti