Ovo proleće obeležile su velike temperaturne oscilacije i izrazito nepovoljne prilike za poljoprivrednu proizvodnju. O tome kakva je situacija kada je o trešnji reč razgovarali smo sa Bobanom Markovićem iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Smederevo i voćarem Tomislavom Jelićem.
Foto:Pixabay
Kišni dani, neuobičajene temperature i izostanak sunčanih dana naneli štetu
Boban Marković je istakao da kada je reč o ovogodišnjem rodu trešanja može da se kaže da je on u odnosu na godine iza nas u određenom procentu smanjen.
„Rodni potencijal je bio jako dobar ali ipak nije precvetalo i odrazilo se na podbačaju roda sigurno nekih 30 posto. To je refleksija klimatskih prilika koje su bile prisutne u vreme cvetanja, oplodnje i zametanja plodova. Bili su zastupljeni kišni dani, temperature neuobičajene za to doba godine i izostanak toplih, sunčanih dana“, rekao je ovaj savetodavac.
MOŽDA VAS ZANIMA
Kada je reč o ceni, on ističe da je i dalje rano da se o njoj govori.
„Mi imamo takav sortiment koji još nije ni po količini ni kvalitetu interesantan ino – tržištu. Naredne sorte koje dolaze na berbu kao što su Stela i Regina, trebalo bi da daju plodove trešnje boljeg kvaliteta i da tog trenutka imamo i neku značajnu količinu koju možemo da ponudimo ino- tržištu. Važi naravno pravilo da što su sorte kasnije u procesu sazrevanja, to bi trebalo da se dobije kvalitetniji plod“, rekao je Marković za naš portal.
Kako ističe, dok ne dođe do nekih „opipljivih“ količina koje bi mogle da se ponude tržištu, ni izvoznici ne kreću sa poslom, jer kada nešto nudite morate da imate odgovarajuću količinu. Kada izvoz bude krenuo onda će se i formirati jedna konkretna cena za robu koja zadovoljava klasu izvoza i za onu robu koja će ostati na domaćem tržištu i biti ovde plasirana.
Osnovni problem je bilo loše precvetavanje zbog nepovoljnog vremena
Prema njegovim rečima, u poslednjih 10 godina, na početku malo stidljivo, a onda u sve većoj meri sadnja trešanja postaje zastupljena u podunavskom regionu. Na pitanje gde je trešnja najviše zastupljena, Marković ističe da su to sva ona mesta koja se pretežno bave voćarskom proizvodnjom, trešnja postaje sve više interesantna voćarima na tim terenima.
„Proizvodnju te voćarske kulture na podunavskom terenu imamo od sela Udovice i graničnih sela prema gročanskoj opštini, pa dole ka Velikoj Plani. Tu postoji nekoliko plantaža koje su urađene po svim parametrima kvaliteta – od uvozne sadnice, sistema za navodnjavanje, pa čak i postavljanje protivgradnih mreža“, istakao je Marković.
Foto:Pixabay
On je dodao da su klimatske prilike koje su se ogledale u velikoj količini padavina i temperaturama koje su niže od optimalne za fenofazu razvoja trešnje, uticale na insekte pogotovo na pčele koje po hladnom i kišnom vremenu nisu letele. Takođe, te temperature su se odražavale i na aktivnost polena i onemogućavale bolje i lakše zametanje plodova, a na nekim terenima je u manjoj meri bio prisutan i mraz.
„Osnovni problem je bilo loše precvetavanje zbog nepovoljnog vremena, mi nismo imali sunčanih dana, noćne temperature su se spuštale i do ispod 5 stepeni, a dnevne su iznosile 12,13 stepeni, a konstantno je bila prisutna i vlaga“, naglašava sagovornik našeg portala.
Sadašnja proizvodnja trešanja ne može da se meri sa pređašnjom
Tomislav Jelić, proizvođač iz Čačka, rekao je da će imati nešto roda ove godine ali da to nije ni približno rod kao prethodnih godina, otprilike polovina prinosa.
„Proizvodnja trešanja više nije ni izbliza kao što je bila pre 5,10 godina, u smislu prodaje i same cene trešanja, dakle kada govorimo o ekonomskoj isplativnosti bilo je mnogo bolje pre i dosta sigurnije“, rekao je ovaj voćar.
Ranije je, kako tvrdi, bila situacija da naiđe loša godina, to jest bude niža cena, ali naredne godine se to nadomesti sa boljom cenom. U zadnjih 5 godina nema nikako te bolje cene, iz godine u godinu je ona niska, te se proizvodnja dovodi u pitanje, rekao je Jelić.
„Nekada je bilo tako da kada bude polovičan rod uvek bude viša cena, sada to nema uticaja. Zapravo nije to ni viša cena, nego normalna proizvodna cena za trešnju koja je ekonomski isplativa, nekih 180, 200 dinara, mi sada teško dolazimo do te cene, faktički je nemoguće“, istakao je ovaj poljoprivredni proizvođač.
On proizvodi trešnju na površini od nekih 1 hektar. Kako kaže kada je normalna godina rod iznosi 12,13 tona, a ove godine će biti dobro ukoliko izađe sa 5,6 tona.
Komentari