VIDEO VODIČ: Kako da odgajite sočne jagode

Slatki crveni voćni zalogaj – jagoda, može se gajiti baš svuda. I u bašti i na terasi i u plasteniku, važno je samo da poslušate savete koje daje diplomirani inženjer Vladimir Milutinović!

 

Većina nas u svom dvorištu kao omiljeno smatra gajenje jagodičastog voća. Pored toga što se u našem dvorištu mogu gajiti maline, kupine, ogrozdi, ribizle i druge vrste bobičastog voća, jagoda predstavlja jednu od omiljenih vrsta za gajenje, koja se gaji kako u hobi varijanti tako i u profesionalnoj.

Koje od različitih sorti jagoda koje se kod nas mogu naći mogu da se gaje na terasi?

Jagoda pre svega spada u vrste koje se mogu gajiti napolju u bašti, u lejama, u različitim vrstama zasada na gredicama, u plastenicima, pa su u bilo kojoj varijanti veoma pogodne za gajenje. Naravno iz toga proizlazi da se jagode mogu gajiti i u saksijama, odnosno u različitim posudama.

 

U novije vreme, selekcionisanjem, dobijene su sorte stalnorađajućih jagoda, takozvanih mesečarki, sorte koje se mogu gajiti tako da cele godine imamo po neki plod.

 

Govorićemo o dva osnovna tipa jagoda. To su klasične hibridne jagode, stalnorađajuće, koje se poznaju po izuzetno krupnim listovima, po kvalitetnim cvetovima i plodovima. To su jagode o kojim se najčešće govori kao o tržišnim jagodama.

Nove sorte jagode koje daju veće prinose i kvalitetnije plodove

Postoje i sorte jagoda, to su standardne domaće jagode, koje su jednorodne, koje tokom godine, samo jednom u proleće, u aprilu i maju mesecu, daju obilje plodova. Nakon toga one puštaju svoje lastare i nema više plodova.

U novije vreme, selekcionisanjem, dobijene su sorte stalnorađajućih jagoda, takozvanih mesečarki, sorte koje se mogu gajiti tako da cele godine imamo po neki plod. A postoje i šumske jagode.

Jagode - ©Agromedia

Postoje one prave, divlje, šumske jagode koje se kod nas nalaze na proplancima, u šumama ili u parkovima i koje su vrlo kvalitetne i vrlo ukusne, poznate po svojoj aromi, ali postoje i sorte kao što je kultivisana šumska jagoda pa se mogu gajiti poput običnih sorti. Baš ta šumska jagoda može biti veoma pogodna za saksiju.

Da li je prvo potrebno nabaviti sadnice jagode pa zatim razmišljati o veličini saksija ili je obrnuto?

Vrlo je jednostavno. Jagoda je veoma mala biljka, a za njen koren su dovoljne 2 ili 3 šake zemlje, što znači da se mogu koristiti različiti tipovi saksija. Sve saksije, od najveće do najmanje, veoma su pogodne za gajenje, ali postoje i specijalne saksije za gajenje jagoda.

To su najčešće terakot saksije koje na samim bokovima imaju po nekoliko rupa u koje se mogu utisnuti jagode, tada dobijamo simulaciju jednog velikog zasada jagode.

 

Šumske jagode nisu preterani ljubitelji osunčanih mesta. Ukoliko je terasa veoma sunčana, onda je potrebno saksiju staviti u neki unutrašnji deo u kojem nema mnogo sunca.

 

Takve biljke koren u toj saksiji razvijaju, dobijaju hranu, a onda slapovito padaju iz posude. Čak i na najmanjoj terasi, na kojoj nema mnogo mesta, može se gajiti jagoda koja će obilno da rađa.

Ovo može svako: Kako da gajite jagode u plastičnoj torbi

Sorte šumske jagode spadaju u stalnorađajuće. Ukoliko se redovno održavaju, zalivaju, prihranjuju i sve ostalo šta je potrebno, mogu davati cvetove i plodove tokom cele godine.

Jagode - ©Agromedia

Samo je potrebno znati jednu stvar. To su pre svega šumske jagode, što znači da nisu preterani ljubitelji osunčanih mesta. Ukoliko je terasa do pola osunčana ili eventualno da ima jednim delom dana sunca to je savršeno mesto, a ukoliko je terasa veoma sunčana, onda je potrebno saksiju staviti u neki unutrašnji deo u kojem nema mnogo sunca. Opet moramo znati da biljka, kada se gaji u saksiji, nema tako puno izvora hrane, kao u zemlji.

A šta se sa jagodama događa zimi?

Sorta stalnorađajuća odnosi se na to da ona tokom celog toplijeg dela godine formira cvetove i nove plodove. Međutim jagoda spada u višegodišnje biljke.

 

Saksiju sa jagodama potrebno je tokom zime pomeriti da ne bude baš na samom ledu, kako ne bi došlo do promrzavanja ili nakupljanja previše vode.

 

Izuzetno su otporne na mraz i na hladnoću pa prilikom gajenja na terasi nema potrebe da ih unosimo, niti da ih ušuškavamo ili da ih na neki način čuvamo od hladnoće.

Potrebno je samo biljku, odnosno saksiju, pomeriti negde sa strane, da nije baš direktno na samom ledu, kako ne bi došlo do promrzavanja ili nakupljanja previše vode. Takva biljka će prezimiti bez listova, bez zelene mase, a onda će u proleće ponovo izrasti i ponovo formirati plodove.

Koliko često je jagode potrebno zalivati?

Postoji razlika između zalivanja jagode tokom godine kada je veoma toplo i perioda kada nije. Prilikom meseci kada su temperature visoke, preko 40 stepeni, čak i svakodnevno zalivanje nije previše.

Jagode vole orošavanje klasičnim fajtanjem biljke, a prilikom zalivanja potrebno je koristiti i hranjiva za dohranu biljaka. Hranjiva mogu biti organska ili neorganska.

 

Jagode - ©Agromedia

Prilikom dodavanja hranjiva, klasično se mogu rastvarati u vodi i koristiti jednom u desetak ili jednom u petnaestak dana za prihranu same biljke, na primer zalivanjem preko lista, a shodno tome, biljka će cvetati i davati nove plodove.

Da li je oko jagoda potrebno ostaviti mesta kako bi se dalje širile?

Za razliku od običnih gajenih jagoda koje se šire tako što puštaju stolone, odnosno izbojke iz same biljke i zahtevaju mnogo više mesta, šumska jagoda raste u jednom jedinom bokoru, pa je potrebno ostaviti dovoljno mesta za jednu takvu biljku.

Međutim, pošto je ona mala biljka, u jednoj saksiji određene veličine može biti 2 ili 3 godine. Nakon toga, kada biljka vidno napuni saksiju, može se izdeliti na više delova i na taj način dobijamo nove biljke.

A koliko malih saksija je potrebno da bi bilo dovoljno jagoda kako bi se napravilo slatko?

Što se toga tiče i sa desetak saksija može da se prikupi dovoljno plodova da se napravi veoma mala količina slatkog.

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović

Komentari