Naša zemlja ima odlične agroekološke uslove koji pogoduju proizvodnji borovnice, pa se površine pod ovom voćkom povećavaju iz godine u godinu. Ova kultura je jedna od najperspektivnijih voćnih vrsta u Srbiji i ona doživljava pravu ekspanziju jer je vrlo hranljiva i lekovita, dostupna je na tržištu tokom cele godine, a u kontrolisanim uslovima moguće je sačuvati je u svežem stanju čak osam nedelja.
„Ono što je dobro je da borovnica u našim uslovima stiže kada je nema u Evropi. Kada se završi uvoz iz Maroka, Portugalije, Španije… onda stiže naša borovnica i zato ova sorta Djuk koja prva stiže postiže izuzetno visoku cenu. Evropa je prepoznala kvalitet borovnice jer u Srbiji su jedni od najsavremenijih zasada koji postoje u Evropi“, kaže dr Zoran Keserović.
Kako profesor navodi, on je bio u okolini Verone, gde je na 40 hektara zasađena borovnica i ništa se ne razlikuje tehnologija od naše, jedino što tamo druga sorta pokazuje bolje rezultate nego ovde. Prema njegovim rečima, postoji šansa za izvoz i u druge zemlje, ne samo za Evropu jer, na primer, Kina je mali potrošač borovnice, a ogromno je tržište.
Možda vas zanima
Taj svetski trend širi se i u Srbiji tako da svakim danom niču novi zasadi ove izuzetno cenjene voćke. Do pre samo tri godine u Srbiji je bilo 200 ha pod ovom voćkom, a prema poslednjim statističkim podacima borovnica se gaji na 360 ha. Ipak kako bismo povećali površine pod ovom voćkom i postali konkuretniji na tršištu profesor Zoran Keserović ima nekoliko saveta.
„Ono što savetujemo, to je da podižu zasade borovnica u uslovima koji odgovaraju za tu voćnu vrstu, a to su pre svega podrinjskokolubarski region, šumadijski, južnomoravski, zapadnomoravski. Tamo gde su kisela zemljišta, gde nisu mnogo teška, na većim nadmorskim visinama i sa većom relativnom vlažnošću. Nije baš Vojvodina najbolja za uzgoj borovnice, pogotovo ravničarski deo. Znači, na to da obrate pažnju. Borovnica će u narednom period biti jedna od najrentabilnijih biljaka, ne samo voćnih vrsta već uopšte poljoprivrednih kultura. Jedino što savetujem proizvođačima je da moraju voditi standardne kvaliteta jer ko god da nema standard kvaliteta, da li je to Global Gabs za Evropu ili neki drugi za muslimanske zemlje, on ne može da izveze”, kaže profesor Keserović.
Brojne su prednosti zbog kojih bi srpski voćari trebalo da se odluče na podizanje zasada pod borovnicom, pre svega zbog stabilne i visoke otkupne cene i brzine vraćanja investicije, ali i zbog prilike da u potpunosti iskoriste vakum na svetskom tržištu, kada mogu plasirati našu svežu borovnicu.
Sagovornik: dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu
Komentari