Uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama koje ove godine nikako ne idu na ruku poljoprivrednicima u Srednjobanatskom regionu, voćari koji uzgajaju kajsije kažu da su rodom i cenom itekako zadovoljni.
Možda vas zanima
U voćnjaku Aleksandra Bugara iz Ečke berba kajsija još nije završena, a ovaj proizvođač očekuje da će i ove godine s jednog lanca pod ovim voće ubrati 15 tona kajsija. Zasad je star 11 godina i zahvaljujući sistemu za navodnjavanje kap po kap koji funkcioniše uz pomoć energije vetra, rodnost je na nivou proseka.
Zahvaljujući vetrenjači, na kojoj je urađen dobar prenos te je pokreće i najslabiji vetar, znatno su smanjeni troškovi proizvodnje. Od sorti je uglavnom zastupljena novsadska rodna. Na nju Aleksandar računa, jer su ostale oprašivači.
„Ove godine u mom voćnjaku kajsije nisu prerodile, jer sam i prošle godine, kada je u ovom delu Banata bilo malo kajsija, imao pun rod. Lane sam u voćnjaku palio slamu i gume kako bih zaštitio kajsiju od mraza. I ove godine u aprilu je nekoliko navrata bilo mraza, pa sam to radio nekoliko noći”, navodi sagovornik.
Aleksandar kaže da ove godine očekuje rod od oko 15 tona i da je to je uobičajeni prosek. Kvalitet je ove godine odličan, objašnjava on. Kako kaže kajsiju prodaje isključivo ispred voćnjaka i smatra da mu je to još jedan plus, jer je cena na malo uvek mnogo bolja nego kada se prodaje na veliko.
„Plodove klasiramo na one koji su za jelo i za kompot. Njihova cena je 100 dinara po kilogramu. Kajsija za džem košta 80 dinara. Ono što nije za jelo i džem odlično je za rakiju koju sam pečem”,objašnjava Bugar.
Zaštita kajsije je bila redovna kao i svake godine, dva-tri tretmana protiv monilije, protiv pegavosti i protiv truleži plodova. Jer, kako kaže, ako se to ne uradi, nema ništa od voća. Ni ovaj voćnjak nije zaobišla apopleksija. Prošle godine osušilo se stotinak, a ove godine još 40 stabala. Zasad je obnovljen, ali na pun rod treba sačekati.
Aleksandar Bugar pod zasadim trešnje i kruške ima još jedan lanac zemlje, a na 20 lanaca su ratarski usevi. Kaže da je isplativije baviti se voćarstvom nego ratarstvom. Ipak ne planira proširenje voćnjaka, jer voćarstvu je potrebno više ljudskog rada, odnosno radne snage.
Autor: Jasna Bašjanski
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari