Plodna Pocerina poznata je proizvodnji različitih poljoprivrednih kultura. A jedna od njih je jagoda, koja se u Pocerskim selima tradicionalno gaji. Poslednjih godina, poljoprivrednici se okreću ovoj proizvodnji i masovnije podižu plantaže. Dokaz za to je i veliki zasad Đorđa Arsenovića u ovoj oblasti.
Na pitanje kada se odlučio na proizvodnju jagoda, koliko ima iskustva u proizvodnji i koju tehnologiju primenjuje Đorđe nam je otkrio da se već 3 godine bavi proizvodnjom isključivo jagode, a odlučio se za nju nakon što je video kolika je rentabilnost ovog voća.
Prema njegovim rečima, jagoda je možda i najrentabilnija voćarska kultura na našem tržištu. Njena prosečna cena je 140-150 dinara po kilogramu u zadnjih par godina, a dešavalo se i da cena bude preko 200 dinara.
Inače, Pocerina je trenutno područje sa najviše jagoda u Srbiji. Đorđe ima 15 ari pod jagodom, dok pojedini proizvođači jagodu gaje i na 2-3 hektara.
Možda vas zanima
Pitali smo Đorđa šta bi posavetovao svima koji bi želeli da se upuste u ovaj posao.
„Savetovao bi im da ne krenu u proizvodnju samo zato što su čuli da na tome može da se zaradi. Svedoci smo grešaka koje se dešavaju na terenu. Jagoda je intezivna kultura koja zahteva specifičnu zaštitu, ishranu… Dosta poljoprivrednih proizvođača ne radi ni analizu zemljišta koja je najbitniji preduslov za zasnivanje useva jagoda“, kaže Đorđe.
Što se tiče tehnologije proizvodnje, Đorđe navodi da je uglavnom reč o jednorednoj proizvodnji. On trenutno ima jednorednu ali za sledeću proizvodnju planira dvorednu jer smatra da neće imati problema sa bolestima i da treba površinu da iskoristi što je više moguće.
Za plasman se Đorđe za sada ne brine, kaže „dok živi rusko tržište, dotle će i jagodari opstati jer se jagoda mahom prodaje u Moskvi na pijaci, a ima nekoliko dobrih izvoznika koji otkupljuju ovde kod nas i koji redovno plaćaju“, zbog čega misli da će priča sa jagodama da traje sigurno još 5-6 godina.
Kao i svuda i kod Đorđa postoji problem sa radnom snagom. Prema njegovim rečima otvaranje fabrika je uzrokovalo da se radnici sa polja zaposle u fabrikama, što je napravilo veliki problem. Za sada su se ljudi obezbedili, ali nije siguran kako će izgledati sledeća sezona.
Proizvodnja jagode u Srbiji je poslednjih 10 godina veoma napredovala i to uvođenjem novih sorti i novih tehnologija gajenja. Sorta clery se izdvojila iz sortimenta jagode i to po ranom sazrevanju, kvalitetnom plodu i mogućnosti da se prilagodi različitim tehnologijama gajenja. Trenutno najčešći uzgojni sistem je sadnja na gredice u dvoredu na organskim ili sintetičkim malčevima uz navodnjavanje i ishranu.
Đorđe nam je potvrdio da je clery definitivno broj jedan po zasađenim površinama u Pocerini. Tu je i sibila koja poznija sorta, a koja se lepo pokazala i koju Rusi rado kupuju. Sortimenti kao što su džoli, alba, azija i zenga se gaje na manjim površinama i mahom se prodaju na našem tržište.
Đorđe smatra je sorta džoli najukusnija i najslađa, ali da nema dobar plasman kada je reč o izvozu.
Što se tiče prinosa, kako sam kaže, sve zavisi od sortimenta. „Na primer clery, na papiru može da da oko 20 tona po hektaru ali u praksi je to malo manje. Azija, džoli i sibila mogu da daju 30 tona po hektaru ali to je manje-više retkost. Recimo, 2019. godine smo imali slučaj da je usled velike količine padavina jagoda davala 750g po živiću što je bilo super za tu godinu“, navodi Đorđe.
Cena jagode ne zavisi od sorte. „Najveću cenu plaćaju Rusi i oni traže clery. Eventualno traže sibilu, a može kod nekih otkupljivača da prođe i neki drugi sortiment. Bitno je da istrpi put do Rusije jer sorte kao što su zenga, alba, azija su malo mekanije, hoće da procure u gajbi i nisu dobre za transport. Clery dobro trpi put i na rusko tržište stiže kao da je tek ubrana “, otkriva nam Đorđe zašto je ovo omiljena sorta za izvoz u Rusiju.
Mnogi poljoprivrednici u Srbiji teško se odlučuju da započnu proizvodnju jagoda. Možda su razlog za to konstantna ulaganja u proizvodnju ove voćne vrste, naročito u znanje i nove tehnologije. Međutim, od proizvodnje jagoda može se dobro živeti, a i vraćanje uloženih sredstava je brže nego kod ostalih voćaka, potvrdio nam je Đorđe.
Sagovornik: Đorđe Arsenović
Komentari