U pojedinim baštama pored povrća možete da pronađete i razno žbunasto rastinje i pojedine višegodišnje neobične biljke, kao što je josta. Reč je hibridu koji je nastao ukrštanjem grozda i ribizle, koji ima krupne sočne bobice. Ipak, zbog toga što ova biljka često formira žbun na zemlji, kod joste i sličnih vrsta korovi su česti neželjeni gosti. Mi smo se raspitivali o tome na koji način ih najbolje možete oterati iz vaše bašte.
Nekada se desi da korovi toliko napreduju da guše jostu i druge vrste biljaka. Ukoliko ne želite da koristite razne preparate i pesticide za njihovo suzbijanje, znajte da postoje i mehaničke mere borbe protiv korova. Pored okopavanja i plevljenja postoji jedna još zgodnija metoda, a to je malčiranje.
SAVRŠENO REŠENJE za različite probleme vaših biljaka – malčiranje!
Možda vas zanima
Šta je malčiranje i kako doprinosi kvalitetu bašte rekla nam je prijateljica Vladimira Milutinovića iz Golubinaca, dr Ljiljana Njagojević.
„Malčiranje je pokrivanje zemljišta raznim vrstama materijala od usitnjenog drveta. To se može recimo raditi sa borovnicom, koja traži kiselo zemljište i to borovim iglicama. Za malčiranje se može koristiti i slama.“
Malčiranjem zaštitite jagode od prolećnih mrazeva
„Međutim, na našoj plodnoj sremačkoj zemlji korovi su agresivni, pa sam se ja dosetila da koristim karton. Dakle, ono što biste spalili reciklira se na sledeći način: položi se karton posle kiše, kako bi se dobro natopio, a zatim se doda slama. Kako se sloj slame istanjuje, trebalo bi ga postepeno povećavati. Posle nekoliko godina dovoljno je samo lagano plevljenje, jer biljka ne uspeva da se ukoreni. Inače, kartonu je potrebno nekoliko godina da sasvim istruli.“
„Ovde u Sremu su mnogi prepoznali vrednost slame kao biomase, a nemamo dovoljno stoke. Kombajni samelju i kukuruzovinu i sve žetvene ostatke, pa bi jednog dana mogao da bude problem da pronađemo pravu baliranu slamu.“
Da li se malčiranje može koristiti i za povrtarske kulture tokom cele godine?
„Može i trebalo bi i to iz više razloga: čuva vlagu, smanjuje količinu korova i olakšava plevljenje. Biljka koja mora da se probije kroz sloj slame se mnogo lakše plevi. Prošle godine sam recimo koristila slamu u krompiru i prinos je bio zaista neverovatan, imala sam 150 kilograma krompira na manje od pola ara.“
Jedna bala slame koliku površinu može da prekrije?
„Malu, možda jedan metar kvadratni ili malo više od toga. Inače, ja sam prošle godine zaorala 200 bala slame i koristila ih za đubrenje. Dakle, ako nema stajnjaka, slama je druga najbolja opcija za đubrenje.“
Ukoliko niste u mogućnosti da koristite slamu, za malčiranje mogu da posluže i ostaci od okošenog travnjaka. Međutim, ukoliko je na njemu bilo korovskih vrsta, ova ideja za vas nije dobra, jer ćete na taj način u zemlju da unesete veliku količinu semena korova. To bi ponekad mogao da bude slučaj i sa slamom.
Sagovornici:
dipl. inž. Vladimir Milutinović
dr Ljiljana Njagojević, Golubinci
Komentari