Kada je u pitanju podizanje zasada vinove loze, potrebno je obratiti pažnju na teren gde će ona biti zasađena jer je u pitanju višegodišnja biljka. Karakteristike koje treba uzeti u obzir su položaj na kome će se podići vinograd, odnosno nagib terena i nadmorska visina, ali i temperaturne odlike i sastav zemljišta jer koren prodire duboko u zemlju odakle crpi neophodne materije za rast i razvoj biljke.
Nagib terena i nadmorska visina
Za podizanje vinograda preporuka je da se izaberu brežuljkasti tereni sa južnom, jugozapadnom i jugoistočnom ekspanzijom, zemljišta sa blagom nagnutošću do 10 stepeni jer ukoliko se ispuni ovaj uslov izostaće materijalni trošak za posebnu zaštitu od erozije.
Nadmorska visina na kojoj se podiže vinograd treba da se kreće od 100 do 400 metara. Sa svakim povećanjem nadmorske visine menja se i temperatura pa je važno voditi računa o tome. Na svakih dodatnih 100 metara nadmorske visine godišnja temperatura pada za 0,5 do 1 stepen.
Zemljišta na kojima ne može uspeti vinova loza su ona koja su močvarna, zaslanjena i previše plitka jer dolazi do zadržavanja vode i hladnog vazduha. Ukoliko zemljište ima izrazit nivo podzemnih voda potrebna je izradnja odvodnih kanala, međutim to iziskuje dodatna ulaganja a samim tim je materijalni izdatak. Visok nivo podzemnih voda može dovesti do oboljevanja vinove loze.
Ukoliko se zemljište nalazi na severnim ekspozicijama potrebno je obratiti pažnju da se sade otpornije sorte na niske temperature.
Takođe, važno je znati šta je bilo zasađeno na istom zemljištu pre podizanja vinograda. Ukoliko su se na tom zemljištu nalazile voćne kulture ili je u pitanju zapuštena zemlja sa šibljem obavezno je krčenje a samim tim i ravnanje zemljišta. Najpogodnije je ukoliko je zemljište bilo zasađeno ratarskim kulturama, u toj situaciji su neohodne mere svedene na minimum, pa se samim tim smanjuju finansijski troškovi.
Temperatura i osvetljenost terena
Temperatura ima ključnu ulogu za kvalitet prinosa i njegovu količinu. Vinova loza ulazi u period vegetacije kada se temperatura kreće od 10 stepeni. Kao što je već gorepomenuto na svakih 100 metara nadmorske visine se smanjuje temperatura, pa treba biti obazriv kada je u pitanju povećanje nadmorske visine u odnosu na optimalnu.
Kada je osvetljenost u pitanju, potrebno je obezbediti što osunčaniji teren, a najidealniji broj sati pod sunčevim svetlom je 2 000. Kada je pravac redova u pitanju on treba da bude sever – jug kako bi osunčavanje bilo jednako.
Sastav zemljišta
Uzimanjem uzorka zemljišta sa terena i obavljanjem agrohemijske analize utvrđuje se koji je sastav zemljišta, odnosno koji sastojak neophodan za pravilan rast i razvoj izostaje.
U zavisnosti od toga da li izostaje organska materija, fosfor, kalijum ili kalcijum vrši se humifikacija stajnjakom, tresetom, kompostom ili glistenjakom, fosfatizacija, kalizacija i kalcifikacija.
Radovi za pripremu podizanja vinograda, u zavisnosti od ispunjenja navedenih uslova podrazumevaju krčenje i odstranjivanje zaostalih žila, terasiranje, nivelisanje terena, povećanje plodnosti zemljišta i rigolovanje, koji je veoma bitan proces jer se zahvaljujući njemu plodnija zemlja prebacuje dublje kod korenovog sistema.
Komentari