Svet poljoprivrede Prodavnica

Saveti za uspešnu rezidbu: Redosled uklanjanja grana od ključne važnosti

Orezivanje krošnji drveća ima možda najveći značaj za rast i razvoj stabala, a pravilno i stručno izvođenje obezbeđuje stablima visoku kondiciju, odličnu estetsku i sanitarnu funkcionalnost. S druge strane, usled pogrešnog izvođenja i šablonske primene i u stranoj i u domaćoj praksi, gotovo i nema postupka koji izaziva tako teške posledice, doprinoseći prevremenom propadanju stabala. 

Orezivanje - © Pixabay

Redosled uklanjanja grana

Najpre se uklanjaju oštećene, suve, polusuve, izlomljene, sasušene grane, kao i delimično sasušeni listovi, napadnuti štetočinama ili bolestima različite vrste. Zatim se uklanjaju jednogodišnji lastari (vodeni izbojci), koji narušavaju izgled samog stabla. Uklanjanjem ovih izbojaka, oslobađa se korenov sistem obaveza ishrane nepotrebnog dela krošnje. Posle toga se uklanjaju dvogodišnje i trogodišnje grane, pre svega iz unutrašnjosti, čime se krošnja proređuje i oslobađa delova koji znatno slabije vrše proces fotosinteze.

 

 PROČITAJTE JOŠ:

   Zimsko orezivanje voćaka u samo 3 koraka!

 

Ukoliko je potrebno proređivanje u većem stepenu, sasecaju se i veće, starije grane, prvenstveno iz donjih delova i iz unutrašnjosti, uz obavezno premazivanje preseka zaštitnim sredstvima (smesa sa dovoljno bitumena, smole i fungicida). Ovaj redosled uklanjanja opravdan je biološki odnosno fiziološkom razlikom između lišća svetlosti i lišća senke.

Seča grana - © Pixabay

Vreme orezivanja

Vreme orezivanja zavisi od više činilaca. Drveće koje cveta rano najbolje je orezati odmah nakon cvetanja tu spadaju brest, šećerni javor. Ono koje cveta u toku vegetacije  kao što su lipa, platan, jasen, grab, tulipanovac, najbolje je orezivati u toku „mirovanja“ odnosno izvan vegetacionog perioda, u kasnu jesen ili rano proleće. Vrste koje se odlikuju intenzivnim kretanjem sokova kao što su javor, breza, brest, orah mogu se orezivati i dok traje vegetacija. U hladnijim klimatskim uslovima, kasno letno ili rano jesenje orezivanje se izbegava, jer nove grančice koje se formiraju posle orezivanja ne stižu da odrvene pre mrazeva, usled čega propadaju.

Orezivanje četinarskog drveća iako se dosta retko obavlja zbog manje-više zadovoljavajućeg oblika krošnje, takođe je veoma korisno kao mera nege. Uklanjanje donjih, suvih i polusuvih, i grana iz unutrašnjosti krošnje, doprinosi povećenju vitalnosti stabla na isti način kao i kod lišićarskih vrsta. Njihovo orezivanje moguće je tokom čitave godine, osim u vreme jakih mrazeva.

Makaze za rezanje - © Pixabay

Cilj orezivanja

Cilj orezivanja krošnje stabala jeste uklanjanje onih njenih delova koji ometaju ili usporavaju pravilan razvoj drveta u biološkom ili estetskom smislu. Odsecanjem grana i grančica koje predstavljaju suvišan deo, bilo zato što su oštećene ili zato što imaju loš položaj pa kvare izgled i oblik krošnje, stablo se oslobađa nepotrebnog balasta uz pomoć čoveka. Time se ukupna energija rasta usmerava na one delove koji imaju višu funkcionalnost, zbog čega ujedno raste i funkcionalnost biljke u celini.

Orezivanje odraslih stabala po pravilu se izvodi tokom čitavog života biljaka. Sa njih se uklanjaju sasušene i oštećene grane, koje ometaju pravilan razvoj i izgled krošnje, a samo sasecanje oštećenih grana u pregustoj krošnji, istovremeno direktno doprinosi njenom proređivanju. Orezivanje oštećenih grana i grančica lišćara treba obaviti u doba trajanja vegetacije, jer se tada najbolje uočavaju oštećenja i suve grane. Delovi krošnje koje treba ukloniti, određuju se na osnovu pregleda čitave biljke.

Pored navedenih činjenica treba imati u vidu da neke vrste drveća dosta teško podnose orezivanje a to su breza, jova, pa im je prilikom tih radova potrebno posvetiti veću pažnju nego kod ostalih.

Autor: Davor Lahovski, mr ing. pejzažne arhitekture i hortikulture

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Komentari