Lekovito i začinsko bilje: Koja je kultura najisplativija i kako doći do tržišta

Mnogi delovi u Srbiji imaju dobre prirodne potencijale za gajenje i sakupljanje začinskog, lekovitog i aromatičnog bilja. To je možda i jedini razlog ili uslov koji neodlučne ohrabruje da počnu da se bave ovom vrstom delatnosti, kaže Dr Vladimir Filipović sa Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“.

Lekovito, začinsko i aromatično bilje - © Pixabay

Uslovi za gajenje

„Veliki prirodni potencijali jesu jedan od uslova za bavljenje ovom delatnošću, ali svakako nije i jedini. Pored agroekoloških uslova, za uspešno gajenje potrebno je obezbediti odgovarajuću agrotehniku odnosno tehnologiju proizvodnje i prerade, potom obezbediti kvalitetno seme i drugi sadni materijal, odgovarajuća sredstva za ishranu i zaštitu bilja, odgovarajuću mehanizaciju, opremu i ambalažu, odgovarajuće sušare i skladišta, te standarde koji su potrebni da sama sirovina ili proizvod budu „vidljivi““, kaže Vladimir.

Kako je proizvodnja lekovitog bilja uglavnom sekundarna ili tercijarna delatnost kod većine proizvođača, ukoliko se radi o intezivnim proizvodnjama, nakon kratkog vremena dolazi do odustajanja od dalje proizvodnje.

Najpopularnija kultura

Gajenjem lekovitog bilja rešava se ne samo pitanje podmirenja domaće farmaceutske industrije potrebnim količinama droge postojanog kvaliteta i farmakološkog dejstva, već i potencijalni izvoz ovih lekovitih sirovina. U poslednjih nekoliko godina najveće interesovanje je za proizvodnju nevena, belog sleza, matičnjaka, bosiljka, lavande i žalfije.

Kako navodi naš sagovornik sa Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ prethodnih nekoliko godina, proizvođači primorskog smilja sa prostora bivše Jugoslavije i u Srbiji, su više puta povećavali površine pod ovom gajenom vrstom. Interesovanje za ovom vrstom je u prvom redu bilo uslovljeno visokom cenom etarskog ulja primorskog smilja (od 1.350 do 1.800 evra po proizvedenom kilogramu etarskog ulja), dok je npr. cena lavandinog etarskog ulja iznosila od 70 do 90 evra po kilogramu.

Lavandino ulje - © Pixabay

„Nažalost u poslednje tri godine dolazi do smanjenja cene etarskog ulja primorskog smilja za više od četiri puta, pre svega zbog hiperprodukcije, neorganizovanosti i neispitanosti tržišta, što se može desiti sa bilo kojom drugom lekovitom, aromatičnom i začinskom vrstom. Razlog za ovo leži u tome što ove biljne vrste kao takve ne pripadaju produktnim robama i njihovu cenu može formirati veći broj faktora (održavanje konstantne ponude proizvoda visokog kvaliteta, nepovoljni agroekološki uslovi za sakupljanje i gajenje dovešće do lošeg kvaliteta određene sirovine, zasićenje određenom sirovinom i proizvodom i smanjenje ulazne i izlazne cene, velike oscilacije u ponudi i potražnji određenih sirovina,…)“, kaže Dr Vladimir Filipović sa Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“.

Relativno konstantnu proizvodnju u ravničarskom delu naše zemlje imaju kamilica, menta (pitoma nana), neven, matičnjak, korijander, bela slačica, morač, peršun, bosiljak, beli slez i žalfija. U brdsko planinskom delu naše zemlje plantažiraju se neven, matičnjak, lavanda, lincura, kičica, kantarion i druge. Prema iskustvima proizvođača najisplativija je proizvodnja belog sleza, bosiljka, matičnjaka, hajdučke trave i mente.

Isplativost proivodnje

Ipak ako se tržište dobro osluškuje i kontinuirano se radi na inovativnosti i razvoju proizvodnje, proizvoda i usluga, zatim ukoliko se uvode odgovarajući standardi može se očekivati i uspeh u proizvodnji. Određen broj preduzeća je prepoznao tehnološke i tržišne zahteve, te pored domaćeg uspešno izvozi proizvode i robe na različita svetska tržišta.

Lekovito, začinsko i aromatično bilje - © Pixabay

Ukoliko se ljudi odluče za ovakvu vrstu proizvodnje predlog stručne službe instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ je da se u prvoj godini proizvodnje uvede jedna ili više vrsta na manjoj površini (0,1-0,2 hektara), kako bi se izbegli eventualni gubici u proizvodnji i povećao prihod po jedinici proizvodnje. Ta prva godina bi bila opredeljujuća za eventualno dalje bavljenje ovom vrstom proizvodnje.

Tržište

„Kako bi pojačali nastup na svetskom tržištu većina preduzeća koje se bave delatnošću sakupljanja i proizvodnje lekovitog bilja implementiralo je različite vrste sertifikata (grupa ISO standarda, HACCP; organic,…)“ kaže Vladimir.

On dodaje da je potrebno vršiti kontinuirano prilagođavanje potrebama i zahtevima tržišta, investiranje u istraživanja i razvoj, uvođenje inovacija u svim segmentima proizvodnog procesa pored pomenutih standarda preduslov za ostvarenje uspeha na tržištu, preduzeća u tom smislu, kako bi opstali u ovom biznisu.

Dosad ino-partneri su najviše bili zainteresovani za naše osušeno bilje u vidu čajeva i čajnih mešavina, a manje za određene poluproizvode (alkoholni ekstrakti i etarska ulja).

 

Sagovornik: Dr Vladimir Filipović sa Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“

Komentari