Lake za gajenje: Sobne biljke koje dobro podnose zanemarivanje

Lake za gajenje: Sobne biljke koje dobro podnose zanemarivanje

Postoji mnogo dobrih razloga za gajenje sobnih biljaka. One dodaju lepotu svakoj prostoriji, filter su za zagađivače vazduha, a pokazalo se da podstiču osećaj smirenosti, dok neke studije čak tvrde da mogu poboljšati koncentraciju i pamćenje. Međutim, sve ove pogodnosti padaju u vodu ako vaše sobno cveće liči na braon skelet sa opuštenim lišćem.
 

Spartifilum i klorofitum - © Foto: Ana Blagojević

 

Mnoge biljke su malo komplikovanije za sobno gajenje jer imaju posebne zahteve za svetlošću, vodom i vlagom, što može biti nepremostiva prepreka za one koji imaju manjak veština i iskustva sa gajenjem biljaka ili imaju tendenciju da zaboravljaju na zalivanje. Srećom, još uvek postoje opcije i za najnemarnije ljubitelje biljaka. Evo nekoliko biljaka koje gajim u svom domu i samim tim dajem sebi za pravo da kažem da će vam one praštati bez obzira koliko ih budete ignorisali.
 

1. Zeleni ljiljan – Klorofitum (Chlorophitum comosum)

Ako ste novi u svetu sobnih biljaka, zeleni ljiljan je odličan za početak. Pored toga što je jedna od najboljih biljaka za pročišćavanje vazduha, mnogi je svrstavaju u najmanje sitničave zatvorene biljka. U prevodu – može opstati na jakom svetlu ili u senci, na suvom ili vlažnom vazduhu, pa čak i kada se skroz zaboravi na zalivanje iste.
 

Klorofitum - © Foto: Ana Blagojević 

Kao bonus, ove se biljke brzo razmnožavaju jer razvijaju sitne bebi-biljčice na vrhovima dugih stabljika. Na svakom tom izboju pojavi se cvet, a nakon njegovog precvetavanja taj izboj se može odrezati i staviti u vodu ili odmah zasaditi, što sam ja i uradila.
 

Zeleni ljiljan može opstati na jakom svetlu ili u senci, na suvom ili vlažnom vazduhu, pa čak i kada se skroz zaboravi na zalivanje.

Klorofitum pripada grupi ljiljana, iako ne razvija lukovice već zadebljanje na korenu. Kod presađivanja treba posebno pripaziti da se ne uklone zadebljanja na korenu jer on u njima čuva rezerve „hrane“.
 

Izboj klorofituma - © Foto: Ana Blagojević

Ovaj ljiljan dosta vlaži vazduh pa je pogodan u prostorijama sa centralnim grejanjem. Ja ga lično koristim kao otpor TA peći koja mi u dnevnoj sobi dosta suši vazduh. Takođe je među top 5 biljaka koje je američka agencija za zaštitu okoline (NASA) uvrstila u biljke koje smanjuju koncentraciju formaldehida i poluorganskih jedinjenja (razna lepila, boje, lakovi) koja se nalaze u nameštaju, parketima i sl.

 

2. Spatifilum (Spathiphillum spp)

Ovo je verovatno najlakša za čuvanje sobna cvetnica. Kada sam je tek dobila, uputstva za negu sam tražila na internetu jer mi je rečeno da je biljka osetljiva, a bogami bila je i skupa, pa nisam želela da, kako su stari imali običaj da kažu, „ode mast u propast“. Dakle, biljka traži zasenjeno mesto bez direktne svetlosti, prihranu jednom do dva puta mesečno (zimi nije neophodna prihrana), a količina vode se kontroliše tako da zemlja uvek bude optimalno vlažna ali ne i natopljena.
 

Cvet spartifiluma - © Foto: Ana Blagojević 

Kao neko ko se cvećarstvom bavi iz hobija i ne tako dugo, prihvatila sam ove instrukcije i savete. Ipak nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim da gde god da je pomerim i koliko god da je zaboravim zalivati i prihranjivati, ona je ne samo ostajala u životu, već je izgledala nepromenjeno. Na primer, kada sam je preko leta izbacila napolje, direktna sunčeva svetlost nije imala nikakve negativne posledice po nju.
 

Cvet spartifiluma može da traje čak i do dva meseca.

Najveće oduševljenje za mene je bilo to što ova biljka ne prestaje da cveta. Jedan cvet može da traje čak i do dva meseca. Isti krene da se suši onog momenta kada je biljka već formirala novi pupoljak. Dakle, ne samo da podnosi zanemarivanje, nego vam još i ulepšava prostoriju postojanim cvetovima sličnim kali. Takođe i on, kao i klorofitum čisti vazduh od štetnih agenasa.

 

3. Božićni kaktus – „Ne diraj me“ (Epiphyllum truncatum)

Ovo je jedna od omiljenijih biljaka zbog zanimljivih cvetova koji se javljaju na krajevima padajućih zelenih grana. Kako spada u neku vrstu kaktusa, ova cvetnica akumulira vodu u svom razgranatom stablu, pa otuda njena izdržljivost i visoki prag tolerancije na zanemarivanje. Ovo je definitivno biljka koje se poslednje setim (znam da nije za pohvalu), ali činjenica je da može bez vode izdržati i tri-četiri nedelje!
 

Božični kaktus - © Foto: Ana Blagojević 

Jedino što je kod nje bitno je ono što joj i sam naziv kaže, a to je da se ni pod razno ne pomera. Cveta u toku zime, od decembra do ranog proleća, ali ukoliko je premeštate sa jednog mesta na drugo, ona prosto te godine neće cvetati. Takođe ne trpi visoke ni preniske temperature, pa i to može biti razlog.
 

Božični kaktusi - © Foto: Ana Blagojević

Svoje biljke sam stavila blizu prozora jer vole svetlo, a dalje od grejnog tela zato što se pri većoj temperaturi stablo povija i vene. Pre nego što sam ih u oktobru unela, orezala sam, tj. skinula predugačke grane i od njih napravila nove biljčice. Tako sam direktnim stavljanjem reznica u saksije dobila nove sadnice, ali sam i stare biljke učinila estetski boljim, sređenijim, a pre svega sam ih podmladila, što je takođe jedan od uticajnih faktora na cvetanje. Ova biljka pre i posle cvetanja prelazi u totalno mirovanje. Tokom zime ne treba je ni prihranjivati.

Moja bašta pre i posle

4. Liander (Nerium oleander)

Ova biljka preko leta traži malo više pažnje, ali tokom zimskog – sobnog perioda, slična je spatifilumu i klorofitumu. Liander, dakle, podnosi niske temperaturne oscilacije i do -5ºC. Zbog toga ova biljka mi stoji u predsoblju gde nije hladno kao napolju, ali ni toplo kao u sobi u kojoj je božićno drvo.
 

Lianderi vole svetlost, baš kao i božićno drvo, ali ne zavise od njega u toku zimskog mirovanja.

Što se tiče zalivanja i prihranjivanja, koliko je leti zahtevna po tom pitanju, toliko zimi uopšte ne morate da brinete o njoj. Ne samo da podnosi duži vremenski period bez vode, već i ako vam se slučajno omakne i saksiju prepunite vodom, lianderu apsolutno ništa neće biti. Tokom zime takođe nije neophodna prihrana, čak se savetuje da se obustavi.
 

Liander - © Foto: Ana Blagojević

Još jedna zanimljivost je da za razliku od većine biljaka koje se obično polivaju odstajalom vodom iz flaša, liander voli, čak i preferira, svežu i tvrdu vodu sa česme. U njoj ima više krečnjaka koji je njemu potreban. Leanderi vole svetlost, baš kao i božićno drvo, ali ne zavise od njega u toku zimskog mirovanja.

Pored ovih ima još dosta biljaka koje podnose nemarnost, a neke od njih su: sukulente, fikus, filadendron, sanseverija, sobni bambus, zlatni puzavac, fitonija, i dr.

 

Autorka teksta i fotografija: Ana Blagojević

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.