Fotinija (Photinia arborescens) je zimzeleni lišćarski žbun, koji se gaji zbog svoje dekorativnosti tokom cele godine. Naročita dekorativnost dolazi od mladih izraslih listova, atraktivne crvene boje i od obilja belih cvetova kod odraslih biljaka koji se javljaju početkom leta.
Fotinije koje su posađene u posudama ili obloženim žardinjerama nekada mogu imati vidna oštećenja i uvenuće manjih ili većih delova biljke. Uvenuće može nastati kao posledica delovanja ekstremnih vremenskih uslova. Primer takvih vremenskih uslova mogli smo da vidimo u protekloj godini. Tokom zime 2017. godine prevladavali su hladnoća i dugotrajni mraz, a tokom leta izrazito suvo i dugotrajno toplo vreme.
Možda vas zanima
Fotinije su odličan izbor za živu ogradu.
Neadekavatno zaštićene biljke su do kraja vegetacijske sezone 2018. godine bile kondiciono slabe i bez vidnog napredovanja. Neke biljke nisu ni opstale zbog iscrpljenosti, a one koje jesu bile su slabije vitalnosti. Biljke koje su bile u primerenim zaklonjenim pozicijama i kvalitetno održavane opstale su i zadržale vitalnost i dekorativnost.
Razlog koji je doveo do propadanja nekih biljaka je vezan za uslove koji su veoma nepogodni kada se biljke gaje u posudama koje nisu adekvatne. Biljke su često uvežene iz rasadnika u Italiji i tamo su gajene kao sadnice koje su predviđene da budu presadjene u vrt ili namenjene za druge svrhe u ozelenjavanju. U oba slučaja, predviđene su da se gaje posadjene u zemlju, na terenu ili da se presade u veću posudu namenjenu za višegodišnje gajenje.
Vremenski uslovi koji su obeležili proteklu godinu su bili ekstremni i to je dodatno dovelo do propadanja biljaka. Visoke temperature koje su trajale tokom većeg dela leta, dovele su do toga da se biljke iscrpe i da se sagorelo lišće vrlo teško regeneriše. Kod nekih primeraka je to dovelo do sušenja cele biljke. Takodje, prošle godine bila je i jaka zima, koja je negativno uticala na kvalitet listova.
Tokom izraženo niskih temperatura deo listova kod fotinije može da se sasuši delimično ili u celosti zajedno sa granom. Razlog je klimatski, jer su fotinije poreklom iz toplijih krajeva, gde zima nije ekstremna. Ova vrsta je dosta vitalna po pitanju hladnoće, i ne izmrzava, ali, liske se nekada mogu oštetiti, što dovodi do toga da biljka i kasnije ima lošiju kondiciju tokom sezone, a i vizuelni efekat biva narušen.
Lečenje
Osnovno bi bilo da se ovako iscrpljene biljke presade krajem sezone u posude koje su adekvatne veličine za ovu vrstu i veličinu biljke. To znači da bi za biljku od 2m visine, posuda trebala biti visoka 80, a široka 110cm. Takodje, posuda bi trebala biti termoizolovana (materijalom kakav je stiropor), sa strana i naravno na dnu.
Substrat koji bi se koristio, trebalo bi da bude vrlo hranljiv (glistenjak treset i vrtna zemlja, a kao dodatak je granulat zeolita i perlit (oko 20%), koji poboljšavaju mehanička svojstva. Prilikom sadnje ugraditi zalivnu cev, koja omogućava kvalitetno zalivanje, pošto nekada ne postoji automatski sistem zalivanja.
Sada je pravo vreme za uređivanje vrta.
Ukoliko biljke ostaju u postojećim uslovima i proizvodnim posudama, tada bi se mogle primeniti mere negovanja uz dodatvanje stimulativnih sredstava. Ova sredstva bi reaktivirala koren biljke i obnovili lisnu masu. Predlog su sredstva za ukorenjavanje (organsko tečno đubrivo sa hormonom za ožiljavanje) koja se primenjuju zalivanjem u razmaku 15 dana tokom sezone. Obavezno je ponoviti 3 do 4 puta, a može i više.
Kada se biljka regeneriše, tada se pristupa tretiranju sredstvima prskanjem preko listova. Folijarno tretiranje treba da sadrži zaštitno sredstvo koje sprečava biljne bolesti i da štiti od insekata, i naravno da sadrži i mineralnu i organsku prihranu. Predlog za ova sredstva bi bile aktivne materije, Strobulini, Bifentrin, organska aminokiselina i vodotopivo NPK djubrivo u odnosu 20% uz ponavljanje svakog meseca, počevši od aprila a poslednje je oktobarsko prskanje.
Ukoliko se donese odluka da se postojeće biljke fotinije izmeste, svakako da bi sadnja u zemlju bila olakšanje za njih i tako bi se biljke regenerisale. Na njihovo mesto, mogu se postaviti otpornije vrste koje bi lakše izdržale loše uslove na terenu u kamenom obloženim posudama. Predlog bi bile vrste Robinia pseudoacacia var.umbraculifera, kuglasta kalemljena forma i isti tip jasena Fraxinus excelsior var.globosa ili slične otporne vrste biljaka za posude.
Komentari