Promene na tržištu tovljenika – cena će zavisiti od kretanja cena u Evropskoj uniji

Promene na tržištu tovljenika – cena će zavisiti od kretanja cena u Evropskoj uniji

Tržište tovljenika jedno je od najkomplikovanijih za praćenje i analizu jer postoji mnogo faktora koji na njega utiču i definišu cenu. Promena dominantnih faktora se dešava sa sukcesivnim smanjenjem uvoznih carina koje dovode do rasta uvoza iz Evropske unije i stabilizacije cena na domaćem tržištu koje u sve većoj meri prate cenu u EU.

Najočigledniji uticaj EU cene je u poslednjih nekoliko meseci, kada je trebalo da se nastavi uzlazni trend kretanja cene, a zapravo dolazi do pada cena (koji je pojačan netržišnim merama interventnog otkupa za potrebe robnih rezervi) koja sa određenim zakašnjenjem prati trend pada cena u EU.

Industrija mesnih prerađevina u Srbiji sve konkurentnija

Slika o rastu cena u decembru je donekle pojačana visokim cenama na stočnim pijacama (Čačak), gde nema velikih prerađivača, pa je rast vođen uglavnom povećanjem potražnje zbog svinjokolja.

Mesečne cene svinjskih polutki na EU, hrvatskom i srpskom tržištu i mesečne količine uvoza svinjskog mesa u Srbiju

Mesečne cene svinjskih polutki - © SEEDEV

Faktori sa najvećim uticajem na formiranje i kretanje cene:

  1. Svinjski ciklus
  2. Cena u Evropskoj uniji
  3. Međunarodna trgovina
  4. Proizvodnja
  5. Inputi

Svinjski ciklus

Kod cena tovljenika se uočava cikličnost u kretanju cena, tzv. svinjski ciklus. U dužoj vremenskoj seriji potrebno je oko 4 godine da cena od najviše ili najniže vrednosti dođe opet na maksimalnu ili minimalnu vrednost. Obično, koliko traje period porasta toliko traje i period pada.

Jabuka – Jedna od najuspešnih voćarskih kultura u Srbiji ili veliki balon od sapunice? 

Na manjim tržištima, kao što je srpsko, ciklusi su izraženiji, a na većim, kao što je EU, oni su prisutni, ali su manje izraženi. Osnovni razlog za ciklično kretanje cena jeste činjenica da tov svinja traje od 4 do 5-6 meseci, što je relativno kratak proizvodni ciklus koji dozvoljava proizvođačima da brzo ulaze u proizvodnju i izlaze iz nje, te je prilagođavaju tržišnim i cenovnim očekivanjima.

Tov svinja - © Pixabay

Tako da u periodima visoke cene broj proizvođača i obim proizvodnje kod pojedinih proizvođača ubrzano raste što stvara tržišne viškove i izaziva pad cene. Po istom obrascu, kada cena pada, proizvođači brzo izlaze iz proizvodnje ili smanjuju njen obim i stvaraju manjak ponude, što izaziva i rast cene. Situaciji da ovi ciklusi budu izraženi najviše pomaže činjenica da je proizvodnja u prethodnom periodu bila zaštićena visokim uvoznim carinama na svinjsko meso (30%) koje su poslednjih godina značajno smanjene (12%), pa je tržište u određenoj meri manje zavisno od domaće proizvodnje. Samim tim će i ciklusi da se vremenom izjednačavaju sa onim u EU.

Cena u Evropskoj uniji

Cena u Srbiji posle snižavanja carina u velikoj meri zavisi od cene u EU. Ipak, ta korelacija nije potpuna. Promene su u: 

  1. pomerenom trendu koji, po pravilu, kasni nekoliko nedelja isto koliko traje i procedura i period uvoza, 
  2. veličini, gde i pored značajno veće usaglašenosti cena od 2015. godine postoje razlike u veličini. One mogu biti značajne i to u periodima promene smera u EU.

Međunarodna trgovina

Uvoz čini veoma mali deo ukupne potrošnje, između 1-1,5% u periodu 2008-2011, dok udeo od 2012. godine raste od 3,5% do 6,7% 2015. godine, a 2016. godine opet pada na 3.9% prvenstveno zbog rasta proizvodnje i blagog smanjenja uvoza (do koga dolazi prvenstveno zbog izjednačavanja cena u Srbiji i EU).

Uticaj uvoza na domaću cenu je ranije bio skroman i indirektan, određen je visinom domaće cene, ali i kvalitetom (bilo viskom ili niskim). Tada je visina domaće cene određivala uvoz. Posle spuštanja carina uvozna cena definiše domaću cenu. Uvoz ima primetan rast od 2014. godine, kada uvozna cena počinje naglo da opada i zadržava se na niskom nivou. Razlozi za pad uvozne cene se uglavnom vide u viškovima na evropskom tržištu kao posledica gubitka ruskog tržišta i smanjenja uvoznih carina. Ovakvi trendovi cena poslednjih godina doveli su do blagog povećanja uticaja uvoza na domaću cenu, prvenstveno kroz stabilizaciju cene.

Prasići - © Pixabay

Proizvodnja

Tov svinja je kontinuiran proces i traje 4 do 5 meseci. Godišnje su moguća dva ciklusa proizvodnje, pa proizvodnja jedne godine ima uticaj na tu i narednu godinu kada je kretanje cena u pitanju. Kretanje cena je gotovo preslikani odraz kretanja nivoa proizvodnje, što jasno ukazuje da domaća proizvodnja ima značajnu ulogu u formiranju cene.

Proizvodnja je vrlo uslovljena trenutnim i očekivanim cenama, jer proizvođači ulaze u proizvodnju i izlaze iz nje (uslovljava cikličnost). Isto tako, u određenim godinama postoje i dodatni uticaji – kao što je na primer dug period izrazito niskih temperatura, koji utiče na proizvodnju prasadi, jer su neophodni uslovi za njihov uzgoj 25-30 °C , što mnogim proizvođačima povećava cenu ili nisu u stanju da te uslove obezbede.

Na domaću proizvodnju dugoročno utiče i stabilizacija strukture proizvođača koja dovodi i do stabilizacije tržišta. Varijacije cena zbog uticaja proizvodnje će biti sve manje u budućnosti. Već su primetni ovi procesi – ostaju samo veliki, a mali sa jednom ili dve krmače su odustali, što utiče na cenu.

Cena kukuruza - © Agromedia

Inputi 

U strukturi troškova proizvodnje svinja trošak hrane je najveći. Logično je očekivati da postoji jasna i snažna korelacija između ove dve proizvodnje. Međutim, cena kukuruza je u najvećoj korelaciji sa svetskom cenom i proizvodnja svinja u Srbiji ne utiče gotovo uopšte na nju. S druge strane, cena kukuruza i soje utiče na cenu svinja – i to posredno: kada je cena niska, proizvođači se lakše odlučuju za proizvodnju i obratno. Samim tim utiču na cenu. Najveća korelacija se primećuje u godinama kada je cena žitarica niska: tada proizvođači ne prodaju prasad, nego se odlučuju za ulazak u tov i obrnuto. Tokom 2012. i 2013. godine cene žitarica ostaju na relativno visokom nivou, pa proizvodnja ima sporiji oporavak.

Cene prasića i tovljenika se nalaze u korelaciji, ali pojedinih meseci primetan je uticaj drugih faktora na cenu. To se naročito ispoljilo kada je omogućen izvoz u Rusiju. Uvoz prasića od kraja 2014. do polovine 2016. posledica je snižavanja carina na uvoz živih životinja iz EU, što je imalo pozitivne uticaje: proizvođači su imali priliku da dođu do jeftinih prasića za tov, ali je i njihova cena značajano pala usled neograničene ponude iz EU koja je cenovno (i u smislu kvaliteta) konkurentnija od najvećeg dela domaće ponude.

Stručnjaci iz konsultantske SEEDEV prate kretanje cena, analiziraju i mere uticaj faktora koji je definišu. Na osnovu toga sa velikom preciznošću mogu da prognoziraju cene za najvažnije poljoprivredne kulture u Srbiji. O ovakvim i sličnim izveštajima više možete saznati ovde

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.