Bolesti i štetočine koje se često javljaju u proizvodnji šljive, maline i kupine mogu naneti velike štete kasnijem prinosu. Međutim, one su mogu sprečiti u potpunosti ili svesti na minimum ukoliko se ispoštuju određene mere prevencije.
Možda vas zanima
Preventivne mere u sprečavanju pojave bolesti i štetočina u zasadima šljive, maline i kupine su:
- pravilan izbor parcele
- zdrav sadni materijal
- izbor sortimenta
- izolacioni prostor
- uništavanje starih zasada kao izvor zaraze
- uništavanje korova na ruderalnim staništima
Izbor terena
Posebna pažnja mora se posvetiti pravilnom izboru parcele, jer od toga zavisi budućnost i perspektivnost zasada voća. Voćne zasade ne treba podizati na svežim krčevinama, jer zemljište može biti zaraženo prouzrokovačima gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Ako se za podizanje zasada koriste parcele koje su dugo nisu bile obrađivane, ili su u blizini šuma obavezno bi trebalo proveriti prisustvo grčica, gundelja i rizomskih korova.
Parcele gde je visok nivo podzemnih voda i gde dolazi do povremenog zabaravanja, takođe bi trebalo izbegavati kada se odlučujete za podizanje višegodišnjih zasada. Na ovaj način dolazi do pojave truležnica korena i korenovog vrata, pa zbog toga ova mera veoma bitna.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti kod izbora parcele za malinu, jer je ona izuzetno zahtevna voćna vrsta u pogledu zemljišta i ekspozicije. Prilikom zasnivanja malinjaka ne smeju se koristiti parcele na kojima je prethodno gajena jagoda, paprika, paradajz i druge biljke koje imaju zajedničkog domaćina za gljive kao što su Verticillium spp i Phytophtora sp.
Izbor sadnog materijala
Treba napomenuti da ni najbolja agrotehnika ne može nadoknaditi nedostatke nepogodnih zemljišta. Zdrav sadni materijal značajan je jer bez zdravog i sortno čistog materijala nema uspešne voćarske proizvodnje. Od njega direktno zavisi koliko dugo i kakav prinos će donositi zasadi koji se neguju uz adekvatnu agrotehniku i zaštitu.
Ne sme se zaboraviti da se radi o višegodišnjim zasadima i da greške napravljene u izboru sadnog materijala dovode do njihovog prevremenog krčenja. Zdravim sadnim materijalom sprečava se širenje najopasnijih bolesti i štetočina u višegodišnjim zasadima.
Izbor sortimenta
Izbor sortimenta je itekako značajana mera prevencije. Prilikom izbora sortimenta neophodno je sagledati kompletnu fitosanitarnu situaciju šireg lokaliteta i utvrditi pojavu i masovnost najznačajnih bolesti i štetočina. Na primer kod šljive, gde je česta rasprostranjenost virusa šarke šljive, najpoželjnije je da se najkvalitetnija sorta-požegača više i ne sadi. S druge strane i samo gajenje nekih drugih sorata, kao što je čačanska rodna dovodi se u pitanje.
Saveti: Odaberite dobro mesto i kvalitetne sadnice za podizanje voćnjaka
Sadnja tolerantnih i otpornih sorata nameće se kao jedino rešenje dok se ne preduzmu neke druge mere koje su dosta skupe i traže veliko angažovanje znanja i fizičkog rada. To podrazumeva krčenje zaraženih zasada i kompletno čišćenje terena.
Izolacioni prostor
Ukoliko postoji mogućnost, prilikom podizanja višegodišnjih zasada obavezno bi trebalo koristiti izolacioni prostor i na taj način zaštititi podignuti zasad.
Uništavanje starih zasada
Uništavanje starih zasada koji mogu biti izvor zaraze. Zato bi trebalo sve stare napuštene zasade sistematski iskrčiti kao i obale i vrzine, jer su oni direktan izvor zaraze pojedinih bolesti i štetočina.
Uništavanje korova
Uništavanje korova na ruderalnim staništima neophodna je mera. Postoji nekoliko načina uništavanja korova i to su mehanički (košenjem) i hemijski (primenom odgovarajućih herbicida). Ovo je veoma vana mera, jer korovi mogu biti staništa za mnoge bolesti i štetočine. Saznajte više o prirodnim načinima uništavanja korova!
Autor: dipl.ing. Vesna Janković
Izvor: Poljoprivredne savetodavne i stručne službe
Komentari