Ovčarstvo u Srbiji na staklenim nogama: Ima ovaca, ali nema odgajivača

Na pašnjacima u osečanskim selima, prema statističkim podacima pase skoro 25.000 grla ovaca, što kako navode u ovoj opštini uz oko 4.300 goveda i prirodne pogodnosti predstavlja „dobru polaznu osnovu za ozbiljnije i organizovanije bavljenje ovom vrstom delatnosti“. Isplativost u ovčarskoj proizvodnji uvideli su poljoprivrednici u selima koja gravitiraju ka Peckoj.

Ovčarstvo u Peckoj - © Dejan Davidović/Agromedia 

Petnaest stočara iz Gunjaka, Skadra, Carine, Dragodola i Konjica, sa namerom da poboljšaju rasni sastav i unaprede gajenje sjeničke ovce, osnovalo je 2015. godine Udruženje odgajivača ovaca i koza „Rožanj“. Na njihovim farmama trenutno je oko 2.300 grla od čega su hiljadu odrasle ovce. Među članovima je i jedan odgajivač koza na čijoj farmi je 150 grla.

„Jedan od ciljeva prilikom udruživanja nam je bio da imamo bolja grla, a uz to zajednički možemo više postići nego što pojedinac može sam da uradi. Za ovo vreme pomak je vidljiv u poboljšanju rasnog sastava, imamo kvalitetnija grla nego što smo imali, a samim tim grla koja idu za priplod lakše se prodaju i na taj način postiže se veća cena. Međutim, udruženje nije registrovano i nema mogućnost da se bavi otkupom i prodajom ovaca, pa bi po tom pitanju trebali da radimo i da se možda preregistrujemo u zadrugu. Jedna od mogućnosti je i da se više udruženja poveže na širem području. Ovako mi kao udruženje sa 1.000 grla smo još uvek mali za neke druge delatnosti“, kaže Marko Perić, predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza „Rožanj“.

Ovčarstvo u Peckoj - © Dejan Davidović/Agromedia 

Od 1.300 ovogodišnjih jagnjadi trista planiraju da ostave za obnavljanje i proširenje stada, blizu četristo grla će biti prodata za priplod, a ostala klaničarima. Imaju ogranizovan otkup i sa ovog terena jagnjad otkupljuju firme iz Loznice i Uba. To je, kako kaže Perić, zadovoljavajući broj jagnjadi koji ode na tržište, jer cena koja se postigne za grla koja su namenjena za priplod „pegla“ cenu jagnjadi namenjenih za klanje, koja je baš niska.

„Sa trenutnim cenama jagnjadi za klanje proizvođači su na gubitku. Otkupna cena za kilogram žive vage jagnjadi za klanje je 220 dinara, što je malo. Sve ispod 250 dinara predstavlja gubitak. Kvalitetna jagnjad za priplod su 130 do 140 evra, dok su šilježad oko 200 evra. To je cena koja je već par godina konstantna i ona je pristojna. Mi nemamo problem sa plasmanom jagnjadi, ali su problem nestabilne cene. Za to nisu krivi otkupljivači već nestabilno tržište. I izvoznici bi trebalo da rade na tome da održe izvoz da ne dolazi do tog variranja jer smo u jednom periodu imali cenu od 300 dinara, a sada je 220 dinara. Sa cenom ispod 250 dinara bolje da pustiš jagnje da ga pojede vuk nego da ga gajiš“, kaže predsednik ovog udruženja i navodi da su odgajivači u ovom kraju u boljoj poziciji pošto imaju organizovan otkup, što je dobro jer ne moraju da čekaju prekupce koji će da ih ucenjuju.

Ovčarstvo u Peckoj - © Dejan Davidović/Agromedia 

Marko Perić je inače među najvećim odgajivačima ovaca u osečanskom kraju, a na njegovoj farmi u selu Gunjaci je trenutno 120 grla sjeničke pramenke. Poznat je po odgajanju kvalitetnih grla o čemu svedoče i nagrade sa ovčarskih izložbi.

„Ovčarska proizvodnja je isplativa, ali je problem što često dolazi do variranja cena. Mislim da bi svi zajedno trebali da radimo na tome da se cena stabilizuje ali i na povećanju potrošnje jagnjećeg mesa. Mi sada imamo letnju turističku sezonu, gde bi u turističkim centrima trebalo promovisati jagnjeće meso, što bi moglo da doprinese da cena jagnjadi za klanje ne pada tako nisko“, kaže naš sagovornik.

Napominje da postoje mogućnosti za povećanjem broja ovaca, ali je problem što nema odgajivača. U selima kaže, nema mladih ljudi niti onih koji bi se vratili iz grada i počeli da se bave ovčarstvom.

Komentari