Svet poljoprivrede Prodavnica

Istine i zablude u vezi sa pčelinjim otrovom

Pčelinji otrov predstavlja odbrambeni mehanizam same pčele koja ga upotrebljava da zaštiti svoje leglo od neprijatelja. Pčela ima žlezdu koja luči pčelinji otrov i kesicu u kojoj ga lageruje najviše tokom prve dve nedelje svog života. Ovaj kristal za lečenje raznih bolesti koristili su još stari Grci, Egipćani, Kinezi i Indijci. Danas je sastavni deo apiterapije – lečenja pčelinjim proizvodima i vrlo je tražen na tržištu. U poslednjih nekoliko godina pomama za skupljanjem pčelinjeg otrova javlja se kod nas, zbog navodne visoke cene i količine koju je moguće sakupiti za kratko vreme. Koliko smo u zabludi u vezi sa tim, objašnjava nam pčelar iz Mladenovca, Igor Stanković, koji već 4 godine sakuplja pčelinji otrov iz preko 300 košnica.

„Najveće zablude su oko cene i same količine koja se proizvodi. Jer mnogo je lako čoveka nagovoriti da kupi opremu, kada on napravi kalkulaciju da od 20-30 košnica može da živi čitavu godinu. Već posle druge godine sam video da to nije tako kao što je meni prezentovano“, kaže Stanković.

Ovo je najskuplji pčelinji proizvod

Najveća prepreka većoj proizvodnji pčelinjeg otrova u Srbiji je nepostojanje zakonskih akata koji regulišu otkup i plasman i same referentne laboratorije za analizu pčelinjeg otrova. U tome su ispred nas Hrvatska i Bosna i Hercegovina, a po samom iskorišćenju pčelinjeg otrova u medicinske svrhe Rusi i Bugari su šampioni u apiterapiji.

„Kod nas ima nekoliko firmi ili pojedinaca koji se javljaju kao otkupljivači pčelinjeg otrova. Znam da su ljudi prodavali po 20 evra gram, to nisu bile velike količine i po toj ceni nema računa proizvoditi. Sve preko 40 evra za gram je realna cena, za šta ima smisla raditi. Ja sam našao krajnjeg korisnika, to nisu bili otkupljivači, već ljudi koji prave kreme na bazi pčelinjeg otrova, pa sam po 50 evra prodavao jedan gram, ali to su male količine jer oni imaju malu proizvodnju.“

Pčelinji otrov prikuplja se od aprila do prve nedelje avgusta, a najveća količina može se sakupiti jedino na sredini sezone – u junu posle vrcanja bagremovog meda. Iskusni pčelari preporučuju skupljanje svaki četvrti dan rano ujutru, kada je dan topao i vedar.

Od pčelarstva može da se ubere i dobra zarada

 

„Treba minimum 15 do 16 košnica za jedan gram na osnovu mog iskustva, ali nije svaka košnica ista. Pčelinji otrov treba uzimati od zajednica koje su izuzetno jake. To je 0.06 grama po košnici. Pojedini pčelari pričaju da od jednog skupljanja može da se dobije po košnici 0,2 grama, ali meni je to nerealno“, kaže Stanković.

Otrov se prikuplja uz pomoć staklenih ploča sa žicama koje se stavljaju na poletarku, a kroz koje se propušta struja niskog napona, ali visoke frekvencije, kako bi izazvala pčele da izađu i brane leglo. Pčela bode staklo ispod žica koje treba da budu bakarne posrebljene kako ne bi došlo do uništenja pčelinjeg otrova, i da sama pčela prilikom uboda ne lomi žaoku jer tako njen životni vek nije ugrožen. Potom sakupljeni otrov mora da se sastruže sa ploča i adekvatno sačuva za dalju upotrebu. Kada je uvideo da ploče koje se nude na tržištu nisu dovoljno kvalitetne jer ugrožavaju proizvodnju i kvalitetne supstance u otrovu, Stanković je počeo sam da ih pravi.

Igor Stanković u svom pčelinjaku - © Julijana Kuzmić

„Najvažnija komponenta pčelinjeg otrova je melitin, supstanca koja ima blagotvorno dejstvo na ljudski organizam. Sve više ljudi u poslednje vreme se leči od multiple skleroze. Pčelinji otrov je opasan samo kod osoba sa alergijom, pošto postoji samo jedna supstanca koja izaziva anafilaktički šok – histamin. U laboratorijskim istraživanjima dolazi do izdvajanje te supstance tako da onaj efektivni deo bude iskoristiv za čoveka, a da ne dođe do alergijskih reakcija“, objašnjava ovaj mladenovački pčelar.

Sve veće interesovanje mladih za bavljenje pčelarstvom

Pčelinji otrov je snažno imunološko sredstvo, pa se dosadašnjom primenom pokazalo da ima pozitivne efekte na mnoge teške bolesti, naročito na autoimune. Po jačini može samo da se uporedi sa kobrinim otrovom (pojedini stručnjaci ga kategorišu kao „proteinski otrov“), a u lečenju se primenjuje samo u određenim dozama. Do sada je poznato da se u Srbiji otkupljuje tek 700 grama pčelinjeg otrova na godišnjem nivou, pa dok se ne izgradi neophodno tržište, cena neće biti zagarantovano visoka, a proizvodnja veća i organizovana.

Komentari