Savremeno stočarstvo: Da li alge mogu da zamene žitarice i uljarice u ishrani stoke

Savremeno stočarstvo: Da li alge mogu da zamene žitarice i uljarice u ishrani stoke

Gljive, alge i bakterije mogu biti ključne za ishranu stoke. Ideja da upotrebom proteina, koji nastaju od raznih mikroba kao što su kvasac i alge, mogu da zamene žitarice, postoji već nekoliko godina. Studija sa Instituta za klimatske promene u Potsdamu, sugeriše da mikrobi mogu da imaju ogroman uticaj na zdravlje čitave Planete.

Ilustracija: Upotreba algi u ishrani stoke - © Pixabay

Alge su već neko vreme na samom vrhu interesovanja naučnika. Mogu da se gaje u kontrolisanim uslovima i za raznovrsne potrebe kao što su proizvodnja biodizela, antibiotika, ali i za ishranu. Nova studija fokusira se na proizvodnju algi zbog visokog sadržaja proteina kako bi se koristile kao zamena za žitarice u ishrani stoke. Naučnike je zanimalo, kako će upotreba ovako dobijenih proteina uticati na zdravlje planete.

Velika količina hrane za stoku u SAD-u ali i u svetu, nastaje od soje. Soja je odlična za ishranu stoke, ali bilo koja biljka koja se industrijski gaji u ovoj razmeri sa sobom nosi određene probleme.

U praksi, mikrobi kao što su bakterije, gljive ili alge mogu da zamene soju i žitarice. Ovaj metod, razvijen je još za vreme hladnog rata, kako bi se koristio za putovanje u svemir i proizvodnju mikroba koji su bogati proteinima u laboratoriji“, objašnjava Ilje Pakar sa Univerziteta u Kvinslednu u Australiji, jedan od autora studije.

 

Gajenje soje - © Agromedia

 

Istraživači su koristili kompjuterske simulacije kako bi saznali kako će se promeniti uticaj na životnu sredinu ako se samo 2 procenta žive stoke hrani mikrobiotskim proteinima.

Rezultati su sledeći:

  • Došlo bi do smanjenja potrošnje azota u zemljištu od 8 %. Soja važi za biljku koja koristi veliku količinu ovog minerala.
  • Emisija gasova i efekat staklene bašte smanjio bi se za 7%.
  • Došlo bi do oslobađanja 6% raspoloživog zemljišta, koje bi moglo da se koristi za druge biljke.

Prethodna istraživanja već su pokazala da ovakvom ishranom, kod životinja, dolazi do poboljšanja zdravlja sistema za varenje i smanjuje se upotreba antibiotika.

Iako su ovo veoma važne vesti, kako za proizvođače stoke tako i za očuvanje planete, istraživači ističu da ishrana zasnovana na mikrobima neće biti dovoljna da transformiše poljoprivredu kakvu znamo danas. Takođe u studiji se ističe da je ovakav vid ishrane moguć i kod ljudi.

Promene koje može da donese ovo istraživanje, ne očekuju se u skorije vreme, jer još postoji mnogo problema koji moraju biti rešeni. Soja je jeftina i veoma rasprostranjena u ishrani životinja ali ova studija pokazuje da čak i male promene mogu biti korisne za čitavu planetu.

Izvor: Modern Farmer

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.