Sve o prolećnom đubrenju, predsetvenoj pripremi i setvi šećerne repe

Sve o prolećnom đubrenju, predsetvenoj pripremi i setvi šećerne repe

Umešnost čoveka u proizvodnji šećerne repe je veća ukoliko se postojeći klimatski i zemljišni uslovi što je moguće bolje usaglase sa zahtevima sorte ili hibrida. Zato agrotehničke mere imaju za cilj da što bolje iskoriste proizvodni potencijal njive, godine i hibrida, te da koriguju i/ili ublaže nepovoljno dejstvo proizvodnih činilaca.

Šećerna repa - © Pixabay

Znanje, sposobnost i umešnost proizvođača mere se postignutim prinosom i njegovim kvalitetom. Zato uvek treba težiti novim znanjima, a veštinu formiranja prinosa usavršiti, čuvajući pritom prirodu.

U proizvodnji šećerne repe, koju često od milja zovu i „kraljicom“ agrotehnike, svi proizvodni činioci su jednako važni, bez obzira u kojoj su količini i vremenu neophodni biljci. Agrotehničkim merama se mora svesti uticaj činilaca na minimum jer se na taj način određuje i visina prinosa.
Šećerna repa - © Pixabay

Najveći deo prinosa šećerna repa razvija u zemljištu. Zato treba ostvariti biološki zrelo zemljište koje će debljanju korena pružiti najmanji otpor. Na taj način veći deo sintetisane (stvorene) organske materije (šećera) ostaće u obliku prinosa gajenog korena.

Prolećno đubrenje šećerne repe

Đubrenju azotom treba posvetiti izuzetnu pažnju jer najviše utiče, kako na prinos, tako i na kvalitet korena. Đubrenje treba zasnovati na analizama zemljišta na lako pristupačan azot u proleće (N-min metoda) koja se obavljaju krajem februara ili početkom marta.

Količina i raspored azota po profilu utiču na bujnost biljaka, a time i na racionalnu potrošnju vode. To đubrenje treba uskladiti i sa zalihom vode u zemljištu u proleće (zimske padavine). Na osnovu tih elemenata treba odrediti potencijalni prinos korena za datu njivu i godinu, te u proleće obaviti potrebno đubrenje azotom.
Šećerna repa - © Pixabay

Nedostatak azota značajno utiče na prinos korena, a gubici mogu biti ogromni. Višak azota takođe utiče na smanjenje prinosa do šest tona po hektaru i više. Digestija se smanjuje u proseku za 1,2%, a može i do 5%. Takođe, i iskorišćenje šećera se smanjuje u proseku za 8,6%. Ukupni gubici u šećeru su u proseku oko 530 kilograma po hektaru.

Na osnovu rezultata iz proizvodnje može se zaključiti da, ukoliko je na osnovu N-min metode potrebno primeniti (u proleće) 50-100 kilograma azota po hektaru, mogu se očekivati najbolji rezultati. Primenom veće količine azota prinos šećera može biti i dve tone po hektaru manji.

Optimalna količina azota na osnovu N-min metode u proleće (102 kg/ha N) i pravilan raspored po profilu obezbeđuju maksimalan rezultat (84 t/ha). Većom i manjom količinom, s pravilnim rasporedom, ostvaruje se manji prinos korena od 6 do 8 tona po hektaru.

Šećerna repa - © Pixabay

Predsetvena priprema i setva šećerne repe

Ovom merom treba da se obezbedi optimalno zbijen sloj (2-3 cm) ispod zone semena, da bi se obezbedio kapilarni dotok vode do semena te pravilno ukorenjavanje klijanaca. Iznad semena treba formirati rastresit sloj zemljišta (2-3 cm) kako bi se smanjio otpor klice prilikom nicanja i smanjili gubici vode isparavanjem.

Predsetvena priprema za šećernu repu mora da bude kvalitetno i blagovremeno obavljena, što zavisi od kvaliteta osnovne obrade.
Šećerna repa - © Pixabay

Setvom treba obezbediti optimalan broj i pravilan raspored biljaka za datu godinu, njivu i nivo agrotehnike koji će se primeniti. U našim agroekološkim uslovima rani rokovi setve imaju prednost, mada postoji opasnost od pojave kasnih prolećnih mrazeva. Setvu treba početi kada se zemljište na dubini setve zagreje na 4-5 stepeni. S kašnjenjem setve gubici prinosa mogu da budu od 4,7 do 9,4 tone po hektaru.

Optimalni broj biljaka varira od 80.000 do 100.000 po hektaru (u vađenju), što zavisi od potencijala za prinos njive, godine i agrotehnike koja se primenjuje.

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica