Sada je idealno vreme za setvu stočnog kelja

Stočni kelj je vrlo produktivna biljka, koja obezbeđuje kvalitetnu i jeftinu stočnu hranu. Zahvaljujući svojim proizvodnim osobinama, stočni kelj ima široku primenu u ishrani velikog broja vrsta i kategorija domaćih životinja. Na hranjenje ovom kulturom najbolje reaguju preživari. Kod korišćenja ove biljke u ishrani muznih krava mlečnost se povećava za 15-25%, a da se pritom, što je od velike važnosti, ne smanjuje procenat mlečne masti.
 

Stočni kelj

Stočni kelj se odlikuje brzim porastom, izuzetnom otpornošću na niske temperature, jer podnosi i vreme kada se živa u termometru spusti na 10-15 stepeni ispod nule, pa može da se koristi i za ishranu stoke tokom januara. Odlikuje se i dobrom regeneracijom cele biljke.

Može se sejati od polovine marta pa do kraja jula, a posejan u glavnom roku, tokom septembra do sredine oktobra stiže za ishranu već oko 10. aprila. Posejan u prvoj polovini marta daje dva otkosa. Prvi – polovinom juna, i tada se kosi na visini od oko 20 cm da bi se brže regenerisao, a drugi otkos stiže krajem jeseni.
 

Posejan u prvoj polovini marta, stočni kelj daje dva otkosa – polovinom juna i krajem jeseni.

Najbolje uspeva na dubokim i plodnim zemljištima, a ne podnosi jako kisela i peskovita zemljišta. Potrebna količina semena zavisi od vremena setve. U ranoj prolećnoj setvi je dovoljno 2 kg/ha, dok je za postrni usev neophodno 4-5 kg/ha. Posle setve stočni kelj sporo raste pa ga je potrebno zaštititi od korova, ali i od štetočina.

Napravite kvalitetnu silažu i seno za bolju ishranu krava!

 

Setva stočnog kelja - © Foto: www.poljoinfo.com

Za postizanje visokih prinosa, pored adekvatne obrade zemljišta, stočni kelj treba obilno đubriti stajskim đubrivom, u količini od 25-30 kg/ha. Upotreba mineralnih đubriva zavisi od upotrebe stajnjaka i plodnosti zemljišta. Ako je đubrenje obavljeno stajnjakom, onda je potrebno pre oranja ili u isto vreme sa setvom upotrebiti NPK u količini od oko 300 kg/ha, ali i posle svakog košenja treba izvršiti prihranu sa 250-300 kg/ha, na primer KAN-a. Prihrana svakako treba da bude individualna u zavisnosti od parcele.
 

Stočni kelj najbolje uspeva na dubokim i plodnim zemljištima, a ne podnosi jako kisela i peskovita zemljišta.

Stočni kelj se gaji samo kao čist usev. Daje visok prinosod 80 do 120 t/ha zelene mase. Prvenstveno se koristi kao zelena hrana u vreme cvetanja, a u slučaju da preraste, potrebno ga je silirati uz dodatak drugih biljnih vrsta. Treba voditi računa pri kosidbi da je ova biljna vrsta lako kvarljiva, jer brzo počinje samozagrevanje, pa ga treba iskoristiti brzo nakon kosidbe.

Evo šta se događa kada primenjujete ZEOLIT u stočnoj ishrani!

Razlog više da u svoju proizvodnju uvrstite i stočni kelj je to što je on odlična pretkultura, jer guši korove i ostavlja plodno zemljište za dalje korišćenje.

Komentari