Perspektivna ratarska kultura – Tritikale

Perspektivna ratarska kultura – Tritikale

Tritikale polje - © Pixabay

Tritikale je nastao ukrštanjem dve strne žitarice – pšenice i raži. On predstavlja hibridnu vrstu (tačnije bastard) jer je nastao od dve različite vrste iz dva različita roda.

Tritikale je pogodan za gajenje u onim rejonima u kojima pšenica daje konstantno niske prinose i loš kvalitet zrna (sporedne oblasti gajenja pšenice). U takvim rejonima, tritikale može zameniti i ekstenzivne sorte raži visokog stabla koje ne mogu u punoj meri da iskoriste lokalne kapacitete plodnosti zemljišta.

Tritikale je interesantan kao zamena ne samo za ozimu nego i jaru pšenicu jer ima brži početni porast i kraću vegetaciju. U planinskim područjima, tritikale može predstavljati potencijalni ozimi usev, gde je proizvodnja ozime pšenice i ozimog jarog ječma nesigurna. Tritikale u poređenju sa pšenicom ima sledeće prednosti:

  1. Spobnost uspevanja na siromašnim zemljištima.
  2. Otpornost na niske temperature.
  3. Visok potencijal proizvodnje zrna i zelene mase vrlo dobrog kvaliteta.

Zrno tritikalea upotrebljava se pretežno za ishranu stoke, ali se sve više upotrebljava u proizvodnji brašna za pekarske proizvode, iako još nema odgovarajuće tehnologije za to. Naime, belo brašno tritikalea ima više lepka od pšeničnog, ali je kvalitet lošiji (slabija elastičnost i rastegljivost). Prilikom vrenja testa tritikalovog brašna, aktivnošću fermenata alfa-amilaze, skrob se vrlo brzo pretvara u šećer, zbog čega se dobije hleb slatkog ukusa.

Osim upotrebe zrna (brašna) tritikalea za stočnu ishranu i za ishranu ljudi, koristi se i za proizvodnju skroba, alkohola i pivskog slada. Zelena masa krmnih sorti tritikalea je nežna i sladunjava, zbog čega je stoka vrlo rado jede. Može se takođe koristiti kao seno, silaža ili travno brašno bogato belančevinama, karotinom i mineralnim materijama.

Morfološke osobine

Amfiploidni tritikale je u pogledu habitusa biljke intermedijarnog tipa, što znači da ima morfološke odlike pšenice i raži. Cvat je s mnogocvetnim klasićima, koji mogu biti sa osjem ili bez, maljavi ili goli, crvene ili bele boje, zrno crveno ili belo, što su odlike pšenice. Istovremeno se odlikuje i osobinama koje su karakteristične za raž, kao što su ljubičaste koleoptile, maljavo stablo ispod klasa, povećani broj klasića u klasu i vrlo često povećana visina stabla.

Uslovi uspevanja

Tritikale se odlikuje visokom otpornošću prema niskim temperaturama i suši. Bolje prezimljava od pšenice, otporniji je na nagla otapanja snega i pojavu ledene kore. Zahvaljući izraženoj sposobnosti ćelija da u citoplazmi zadržavaju vodu, prisustvu voštane prevlake na biljkama i dobro razvijenom korenovom sistemu, tritikale ima veliku otpornost prema suši. Za njega je karakteristično da polako fiziološki odumire, pa je funkcionalnost lisnog aparata znatno duža od pšeničnog, što rezultira dugotrajnom odvijanju procesa formiranja i nalivanja zrna. Zbog toga tritikale u zrnu nakupi za 1 do 2 odsto više belančevina od pšenice, odnosno od 3 do 5 odsto od raži.

Tritikale najbolje uspeva na černozemima, ali daje dobre rezultate na lakim peskovitim zemljištima i tresetištima. Odgovaraju mu i zemljišta sa povećanom kiselošću.

Tritikale u polju - © Pixabay

Agrotehnika

Tritikale najbolje uspeva iza preduseva koji rano napuštaju zemljište, kao što su grašak, rane sorte krompira, višegodišnje travno-detelinske smeše, kao i đubreni zrnasti usevi koji se gaje za zelenu masu.
Količine mineralnih hraniva za đubrenje tritikalea zavisi od tipa i nivoa plodnosti zemljišta, obezbeđenosti zemljišta vodom, očekivanog prinosa, sorte. Na černozemima se đubri sa 45 do 50 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 40 do 50 kg/ha K2O. Azotna đubriva imaju poseban značaj za tritikale, jer utiču na povećanje sadržaja belančevina u zrnu za 1 do 1.5 odsto, kao i na povećanje sadržaja lepka za 3 do 4 odsto. Za đubrenje tritikalea veliki značaj ima i stajnjak. Količina stajnjaka za đubrenje tritikalea iznosi 20 do 25 t/ha na černozemima, odnosno 35 do 40 t/ha za ostale tipove zemljišta.

Zrno tritikale - © Pixabay

Setva i žetva

Način setve tritikalea se ne razlikuje od načina setve pšenice i raži. Seje se sa 450 do 600 zrna/m2. Dubina setve je od 4 do 6 cm. Vreme setve se kreće u rokovima setve za pšenicu i raž. Jedna od osnovnih mera nege je prolećno prihranjivanje. Obično se obavlja u dva navrata. Prvi put po smrznutom zemljištu (na prelazu zime u proleće) i drugi put u fazi bokorenja (30 do 40 dana posle prvog prihranjivanja). Količine i oblici đubriva za prihranjivanje isti su kao za pšenicu i raž. Jedna od mera nege tritikalea je primena inhibitora rasta – CCC preparata (u periodu od bokorenja do vlasanja).

Žetva tritikalea se obavlja na prelazu voštane u punu zrelost, a način žetve zavisi od stepena poleglosti useva. Sorte za zrno imaju čvrsto i nisko stablo pa ne poležu, dok krmne sorte koje imaju visoko stablo u momentu sazrevanja jako polegnu. Žetva nepoleglih useva obavlja se jednofazno kombajnom za žito, a poleglih dvofazno. Prvo se usev pokosi, a otkosi se ostave na visoko odsečenoj strnjici da se prosuši. Nakon toga se obavlja vršidba kombajnom.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Preuzeto iz Ratarstko-povratrskog priručnika, s dopuštenjem koatura prof. dr Ilije KOMLJENOVIĆA (Poljoprivredni fakultet Banjaluka)

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti