U Zaječaru i okolini žetva pšenice nije još uvek gotova. Kao po običaju, proizvođači iz ovog kraja kasne za ratarima iz Vojvodine, a prinosi su, kaže naš sagovornik, šaroliki.
„Od 3-3,5 tona pa do 6-6,5 tona kada pričamo o manjim gazdinstvima, a obzirom na kvalitet zemlje i agrotehniku koja se primenjuje. Kako je i godina bila teška, ovi prinosi bi mogli da se smatraju prosečnim. Ja sam imao 5,5 tona što je u ovoj godini sasvim zadovoljavajuće”, priča nam Rade Stojčić iz Zaječara.
Prema njegovim rečima, bilo je lošeg bokorenja zbog nedostatka vlage, ali su ove zadnje kiše, u maju i junu, izvukle prinos. Ove godine, kod njega pšenica nije bila dominantna kultura, već je sađena na 5 hektara. Naime, Rade seje pšenicu samo da bi ispoštovao plodored. Kada je pšenicu gajio na većoj površini, onda ju je skladištio, a sada plasira skladištaru i relativno brzo naplaćuje, obzirom da je reč o prvim ozbiljnijim prihodima u toku kalendarske godine. Ovi prihodi mu služe za pokrivanje troškova.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Kako nam Rade priča, kada se prepračunaju troškovi skladištenja, manipulacije i svega ostalog, onda se više isplati da se naplati što ranije. On cenu za pšenicu još uvek ne zna, ali smatra da će biti oko 17 dinara, a sve što bude preko toga biće iznenađenje.
Sa druge strane žetva pšenice u Južnom Banatu već je završena, a kakav je kvalitet zrna i da li se zna koja je cena žita ove godine pitali smo proizvođača iz Hajdučice.
„Kvalitet je dobar. Prinosi se kreću 6-7 tona po hektaru. Ja imam podno skladište, a pšenica je kod mene protočna roba. Silose nemam, a da plaćam lagere –neću. Prodaću je i to vrlo brzo”, otkriva nam Milko Vrba iz Hajdučice.
Vrba očekuje da će cena pšenice kasnije da skoči, ali on nema uslova da je čuva i mora brzo da je proda.
I dok je u nekim krajevima žetva pšenice već završena u drugima se privodi kraju. Naše proizvođače ipak ništa nije moglo da zaustavi da obavljaju svoje radove na njivi, pa čak ni aktuelna situacija sa koronavirusom. A, kako će to dalje uticati na poljoprivredne radove i finalne cene podelio je sa nama Janko Turčan iz Stare Pazove.
Prema njegovim rečima, u proleće korona nije imala jak uticaj na njih, jer su uspeli na vreme da nabave sav repromaterijal i mogli su da rade normalno. Međutim, on misli da će ova situacija da utiče na finalnu cenu.
Koronavirus je nažalost mnogo manji problem sa kojim će proizvođači ratarskih kultura ubuduće morati da se bore.
„Bojim se da nam se omča svake godine sve više steže i da će biti sve teže i teže, što zbog ovoga, što jer nam se strahovito menja klima. Ulazimo u drugu polovinu jula, a imamo temperaturne oscilacije, van normale.To su stresni momenti koji se javljaju i kod nas ljudi i kod životinja i kod biljaka koje se uzgajaju”, zaključuje naš sagovornik.
Sagovornici:
Rade Stojčić, Zaječar
Milko Vrba, Hajdučica
Janko Turčan, Stara Pazova
Komentari