Gljivična oboljenja koja napadaju klip kukuruza nisu specijalizovana. To znači da napadaju i druge kulture, što znači da mogu da prezime na biljnim ostacima. Toksini koje ove plesni sintetizuju su opasne i za ljude i za životinje i zato treba biti na oprezu.
Plesnivost klipa je oboljenje kompleksne prirode, jer ga prouzrokuje preko 25 različitih vrsta gljiva, koje su poznate i kao skladišne gljive. Najrasprostranjenije u kukuruznom pojasu u svetu su vrste roda fusarium, aspergillus, penicillium, cladosporium i diplodia.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Većina ovih gljiva nije specijalizovana, napada veći broj biljnih vrsta, koristi različite tipove organske materije kao izvor energije, prezimljava na biljnim ostacima i inficira klip u vreme cvetanja i oplodnje. Infekcija zrna se može desiti još u polju, pa se preporučuju preventivne mere kao i monitoring merkantilnog kukuruza kako bi zrno koje se čuva u skladišnom prostoru ostalo dobrog kvaliteta i zdravstveno ispravno u dužem vremenskom periodu.
Monitoring obuhvata vizuelne preglede na prisustvo simptoma infekcije gljivama rodova: aspergillus, fusarium, penicillium i cladosporium, oštećenja od insekata (prvenstveno ostrinia nubilalis), kao i na združene infekcije i oštećenja. Oštećenja od insekata smanjuju prinos i kvalitet kukuruza, a takođe i olakšavaju infekciju fitopatogenim gljivama. Veliki je broj vrsta gljiva koje su izolovane iz zrna kukuruza, a od toga najbrojnije su vrste iz roda fusarium, penicillium i aspergillus.
Fuzariozna trulež klipa je jedna od najrasprostranjenijih bolesti kukuruza, a izazivaju je vrste f. proliferatum, f. verticillioides i f. subglutinans, koje najčešće zahvataju pojedinačna zrna ili grupe zrna raspoređenih mestimično po celom klipu. Ovaj tip plesnivosti je od posebnog značaja za kukuruz šećerac i genotipove koji sadrže veću količinu lignina, a suvo i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja.
Ružičasta plesnivost klipa se javlja u podjednakom intenzitetu na klipu kukuruza, kako u polju, tako i u skladištima, a izaziva je vrsta f. graminearum. Tipičan simptom ove bolesti je pojava bledo ružičaste micelije najčešće na vrhu ili osnovi klipa, koja se pod povoljnim vremenskim uslovima, širi po celoj njegovoj površini. Oboljenje je često za vreme hladnog, vlažnog vremena od svilanja do berbe.
Penicilioznu plesnivost klipa izaziva više vrsta roda penicillium. U svetu su najčešće p. oxalicum i p. chrysogenum, dok su u našoj zemlji izolovane p. cyclopium i p. viridicatum. Ove vrste se veoma lako adaptiraju na različite uslove spoljne sredine, a simptomi mogu biti različiti – od unutrašnjeg obezbojenja (“plavo oko“) klice, do potpune pokrivenosti klipa plavičastozelenom micelijom.
Aspergiloznu (sivožuta) plesnivost klipa izazivaju najčešće tri vrste roda aspergillus – a. flavus, a. paraisiticus i a. glaucus. Kao i penicillium vrste, i vrste ovoga roda su veoma dobro adaptirane na različite uslove skladištenja. Oboljenje počinje od vrha klipa, ili sledi tragove, povrede od insekata, a simptomi se uočavaju u vidu sivozelene puderaste micelije. Razvoju bolesti pogoduju topla i suva leta.
Jedna vrsta gljiva može sintetizovati više mikotoksina, ali od značaja su samo oni koji mogu biti rizični za ljude i životinje (zearalenoni, trihoteceni i fumonizini). Tako, na primer, f. graminearum stvara više od 17 mikotoksina od kojih su najrasprostranjeniji i najznačajniji zearalenon (F-2 toksin) i deoksinivalenol (vomitoksin), a f. verticillioides stvara više od 15 mikotoksina od kojih su najznačajniji fumonizini. Ovi mikotoksini i mikotoksini koje stvaraju penicillium spp. i aspergillus spp. u prirodi se pojavljuju u kombinacijama dva, tri ili više mikotoksina, s aditivnim (zbirnim) ili sinergističkim efektima.
Pored navedenih bolesti tipa plesnivosti klipa i zrna kukuruza, u našoj zemlji se mestimično, i u manjoj meri sreću i druga oboljenja, a izazivaju ih gljive iz rodova nigrospora, mucor, cladosporium, rhizopus, alternaria, cephalosporium i dr.
Autor: dipl.ing Jelena Grbić
Izvor: PSSS
Komentari