Kreće ŽETVA u Kolubarskom kraju – ČEMU se nadaju ratari?

Kreće ŽETVA u Kolubarskom kraju – ČEMU se nadaju ratari?

Sve je poranilo ove godine pa će i kombajni nešto ranije u žitna polja! Žetva pšenice u Kolubarskom kraju najčešće startuje krajem juna, ali kako se očekuje, zbog toplijeg vremena i suše, ratari će prve otkose novog hlebnog zrna početi da skidaju već od polovine juna.

Žetva pšenice

Radovan Jokić, zemljoradnik iz Valjevske Loznice kaže da otkako on pamti, ove sezone pšenica je najranije sazrela, a da je pre šest godina ječam žeo 30. maja. Mišljenja je da ovo generalno neće biti loša godina što se tiče strnih žita, ali se ipak ne nada rekordnim prinosima, već prosečnom rodu pšenice, jer je, kako kaže, tokom vegetacije ”došlo do preseka, možda temperaturnog, pa neće biti baš neki rekord”.

”Ne želim da poverujem da se nešto promenilo. Ubeđujem sebe da su takve godine. Ja računam na to da će nekad doći godina kada ćemo imati dovoljno snega, kiše … Ove godine su bili stresni uslovi za proizvodnju. Nismo imali zimus snega, u proleće kiše, pa šta je tu je. Ne mogu se pohvaliti nekim rodom ječma, kupljeno je deklarisano seme, urađeno je sve kako treba, međutim, proleće je bilo bez kiše te je podbačaj možda i 50 posto.

Što se tiče pšenice, isto je sve odrađeno dobro, imala je nalivanje zrna u drugom periodu kada je malo nakislo, u ekstra je stanju i biće solidan rod do pet tona”, kaže Novak Mitrović, iz Belotića kod Osečine, koji je jesenas zasejao sedam hektara pšenice i četiri ječma.

Inače, vremenski uslovi za pripremu zemljišta i setvu, nisu jesenas bili naklonjeni ratarima. Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu objašnjava da su uslovi bili takvi da prosto nije bilo moguće obaviti kvalitetnu osnovnu obradu a pre svega predsetvenu pripremu zemljišta, dok je setva obavljena uglavnom krajem optimalnog roka a dobrim delom i u novembru. Neadekvatna priprema parcela i nepoštovanje optimalnog roka setve, kako naglašava, su razlozi koji dovode do nižih prinosa i lošeg kvaliteta zrna.

”Ovu proizvodnu godinu obeležila je mala količina snežnih padavina tokom zime i broj ledenih dana, tako da se vegetacija u principu nije zaustavaljala. Sve to je doprinelo razvoju bolesti, štetočina, pojačanom napadu korova te su proizvođači imali problema da zaštite svoje useve.

Oni koji su uspeli da solidno obave zaštitu mogu se nadati dobrim prinosima. Ispunjenost klasova je bolja nego prošle godine i realno možemo očekivati nešto bolji prinos i kvalitet nego prošle godine.

Neće ovo sigurno biti rekordna godina, kao što su bile neke prethodne i tome se ne treba nadati, ali uzevši sve u obzir treba da budemo zadovoljni solidnim prosečnim prinosima koji se kod nas kreću između četiri i pet tona po hektaru”, smatra Snežana Stojković Jevtić.


Ni prošla godina nije bila naklonjena strnim žitima, te su uz nepovoljne vremenske prilike i loši prinosi, uticali da mnogi proizvođači smanje setvene površine. Protekle jeseni, u Kolubarskom okrugu, pšenicom je zasejano 12.650 hektara, što je za oko 20 posto manje nego 2022. godine, kada je ova ratarska kultura zauzela 15.500 hektara.

Međutim, statistika pokazuje da ovo nisu najloliše ali ni najbolje godine, po površinama na kojima ovdašnji poljoprivrednici seju pšenicu. Tokom osamdesetih godina prošlog veka pšenična njiva prostirala se na preko 30.000 hektara, da bi tokom devedesetih ovdašnji poljoprivrednici pšenicu sejali na svega 6.000 do 7.000 hektara.  

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica