Kako ukloniti bakterije i viruse iz zemljišta prirodnim putem

U zemljištu se nalaze različite bakterije, gljivice i veliki broj sitnih organizama. Na istoj dubini nalazi se i koren, putem kog biljke crpe nutrijente, vodu i ostale korisne materije. Uzimajući vodu i ostale materije iz zemlje koren može „pokupiti“ i određeni broj patogena koji sprečavaju unos vode i hranljivih materija kroz korenov sistem. To na kraju dovodi do sušenja biljke.

Pripremanje zemljišta - © Agromedia

Na određenoj dubini zemljišta i to do 25 centimetara dubinenalazi se veliki broj štetnih organizama koji mogu uništiti korenov sistem. Patogeni napadaju koren biljke i tako sprečavaju unos vode i hranljivih materija. Na kraju ovo dovodi do sušenja biljke.

Kod paradajza se bolesti najčešće manifestuju, tako što biljka vene iako je zalivate, na ružama se pojavljuju izrasline, a kod krastavca tragovi truleži. Ipak, nema razloga za brigu, jer se ovakvih bolesti možete uspešno rešiti, a jedan od načina jeste organska priprema zemljišta.

Najčešći zagađivači zemljišta mogu biti: gljive, virusi i bakterije. Gljive prizvode spore, koje se šire prilikom obrade zemljišta. Bakterije napadaju biljke putem korena ili kroz tkivo. A za razmnožavanje virusa potrebna je biljka domaćin, napadajući koren on oslabljuje biljku, a kod paradajza se napad manifestuje, tačkastim truležom na lišću.

Stajsko đubrivo – najstarija hrana za zemljište

Za razvoj bolesti potrebno je da se ispune tri uslova. Prvi je, da biljka bude „dobar domaćin“, drugi da patogeni budu prisutni i treći to je da zemljište pogoduje razvoju bolesti. Ovo se naziva trougao bolesti, a jedan od osnovih načina da sprečite pojavu bolesti i širenje je da poremetite trougao, odnosno da stvorite sredinu koja odgovara vašim biljkama, ali ne i patogenima.

Zemljište  - © Pixabay

Patogeni postoje u zemljištu i njih ne možete u potpunosti da uklonite. Sa druge strane možete da povećate količinu poželjnih mikroba koji se takođe nalaze u zemljištu. Dodavanjem organske materije i komposta, povećava se količina željenih mikroba. U borbi za hranu mikrobi, ako ih ima više, sprečiće patogene da dođu do hrane i na kraju će „pojesti“ i njih same.

Kompost je jedan od najboljih rešenja kada je reč o organskoj materiji. On služi kao sklonište i hrana za mikrobe i sprečava klijanje spora kod gljiva u zemljištu. Koristite kompost koji se nije u potpunosti raspao, minimum 4 meseca preplanirane sadnje. Saznajte kako da iskoristite jesenje čišćenje bašte kako biste napravili kompost!

Još jedan od načina da sprečite širenje patogena je da ne sadite iste biljke na istom mestu. Rotirajte biljke što duže bez ponavljanja, jer ako patogeni nemaju odgovarajuću biljku kao domaćina, uginuće. Da bi se izborili sa patogenima vaše biljke moraju biti zdravije. Preporučuje se da povremeno testirate zemljište i to 3 do 6 meseci pre sadnje. Ukoliko je povećana ph vrednost zemljišta, treba je regulisati kacijumom, jer kiselije zemljište je pogodnije za razvoj bakterija.

Sačuvajte zemljište i ostvarite dobre prinose u isto vreme!

Korišćenjem organskog malča sprečava se da plod i biljka budu u direktnom dodiru sa zemljom i tako se sprečava mogućnost da patogeni napadnu biljku. Takođe malčiranjem se sprečava rast korova.

Izvor: Rodalesorganiclife

Komentari