Kako se ratari u Bavaništu spremaju za žetvu pšenice

Kako se ratari u Bavaništu spremaju za žetvu pšenice

Pšenica je u Bavaništu kod Kovina u maju i početkom juna bila u odličnoj kondiciji. Međutim, temperaturni šokovi ovih dana drastično će umanjiti njen prinos pa ratari iz ovog kraja očekuju prosek od 4 do 5 tona po hektaru, iako je trebalo da budu 6 do 7. Oni će žetvu početi početkom jula meseca, a pogledajte gde će i po kojoj ceni prodavati svoju pšenicu.

U mestu Bavanište, nedaleko od Kovina, gotovo 80% stanovništva bavi se ratarstvom. Bavaniški atar prostire se na više od 10.000 hektara, a oko 50% ovih površina zauzima kukuruz. Na ostaloj zemlji gaje se suncokret, pšenica i šećerna repa. Prosečna veličina parcele u Bavaništu iznosi oko 5 hektara, a trenutno većina ratara iz ovog kraja priprema se za žetvu pšenice.

Jovica Trifunov, ratar iz Bavaništa, kaže: „Pšenica je u maju i početkom juna bila u ekstra kondiciji, bili su baš dobri uslovi za pšenicu. Sada ovi temperaturni šokovi drastično će umanjiti prinos pšenice. Očekujemo od nekih prosečnih 4 tone do 5 po hektaru, a trebalo je da bude 6 do 7. Ovih nekoliko dana su je dosta umanjili, a imali smo i pre neki dan oluju pa je bilo dosta polegnuća. Sve je to uticalo na pšenicu i sigurno neće biti maksimalni prinosi kao što smo ih imali prošle godine“.

Žetva pšenice u Bavaništu verovatno će početi u prvoj nedelji jula meseca. Pošto poljoprivrednici iz ovog mesta složno, vredno i udruženo rade, žetva se brzo i završava, za svega desetak radnih dana. Već sada svi ratari u Bavaništu spremni su za žetvu.

Šta se dešava sa prodajom? Imate li zagarantovan otkup?

Nemamo zagarantovan otkup, ali imamo mlinara u Bavaništu koji sigurno otkupljuje u neograničenim količinama i imamo još dva ili tri otkupljivača, koji će se naravno takmičiti ko će da otkupi više i ko će biti bolji sa cenom, što je za nas veoma dobro.”

Sigurno da nismo zadovoljni cenom. Ne možemo mi sa tom cenom da napravimo nikakav dobitak niti zaradu, ali šta je tu je, ne možemo mi protiv države. Prema mom mišljenju, cena bi trebalo da bude minimum 200 evra tona, što je 24 dinara.

Gotovo je već sada sigurno da se ratarima u predstojećoj žetvi neće plaćati više od 17 dinara za kilogram pšenice bez PDV-a. Ova cena ista je kao i prošlogodišnja, ali ako se uzme u obzir slabljenje dinara u odnosu na dolar, trenutna cena je za čak 20% niža od prošlogodišnje.

Da pšenica u vreme žetve treba da ima bolju cenu, slažu se i ratari iz Bavaništa:

Sigurno da nismo zadovoljni cenom. Ne možemo mi sa tom cenom da napravimo nikakav dobitak niti zaradu, ali šta je tu je, ne možemo mi protiv države. Prema mom mišljenju, cena bi trebalo da bude minimum 200 evra tona, što je 24 dinara. Kod pšenice su sada mnogo veća ulaganja, nije više kao pre. Naše dede poseju pšenicu u jesen, ostave je do leta i ovršu i to je to. Sada pšenica mora mngo da se neguje da bismo dobili dobar prinos“.

Pšenica u polju - ©Agromedia

Da bi se ovaj posao isplatio, dakle, u polja pšenice treba mnogo više da se ulaže nego prethodnih godina, a naročito više nego prethodnih decenija. Puna agrotehnika može da znači i puni džepovi posle žetve, ali moramo da imamo u vidu da su i mnoge agrotehničke mere veoma skupe i da, na žalost, nisu svi ratari u prilici da ih poštuju.

Zalažemo se za to da mladi poljoprivrednici mogu da kupe zemlju, ostanu ovde i rade na njoj. Sigurno je bolje da oni uzmu zemlju, nego veliki strani investitori.

Uz to, osim cene pšenice, ratare muči i još jedan važan problem, a to je priprema novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Evo mi se sad kao asocijacija, odnosno udruženje poljoprivrednika, zalažemo za kupovinu zemljišta od 20 hektara, koje možemo a kupimo na 20 godina, da nam država proda. Takođe, zalažemo se za to da mladi poljoprivrednici mogu da kupe zemlju, ostanu ovde i rade na njoj. Sigurno je bolje da oni uzmu zemlju, nego veliki strani investitori. Imamo mi mnogo poljoprivrednika zbog kojih zemlja treba da ostane u Srbiji, da bude naša zemlja.”

Pšenica u polju - ©Agromedia

Osim ovih nekoliko stavki, Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije, u saradnji sa još nekoliko udruženja iz ovog kraja, ističe i da je veoma važno da se u budućem Zakonu jasno definiše status poljoprivrednog gazdinstva, da se formira Agencija za upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem i da se ograniči kupovina na maksimalnih 20 hektara, sa zabranom otuđenja od 10 godina.

Na taj način, čak 100 do 200.000 gazdinstava u Srbiji bila bi najveći investitori u državi, a uz to olakšao bi se i život i opstanak mnogih ljudi u seoskim sredinama. Naravno, mi ćemo nastaviti da pratimo izradu ovog zakona i da vas o svim promenama redovno obaveštavamo.

Sagovornik;
Jovica Trifunov, ratar iz Bavaništa

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica