Protivnici GMO navode da zbog loših kontrola na granici u Srbiju ulazi neoznačena hrana sa genetski modifikovanim organizmima. Šta se i kako proverava, koji su rezultati kontrola i šta predstavlja najveći problem?
Protivnici GMO proizvoda ističu da kontrola ulaska GMO u Srbiju na granicama nije na zavidnom nivou. Brine ih i to što je multinacionalna kompanija od nacionalnih instituta preuzela prevlast na domaćem tržištu semena. Posebno zabrinjava činjenica da se svake godine otkrivaju nove parcele zasejane genetski modifikovanim semenom, najčešće švercovanim iz Bosne i sa Kosova, uprkos činjenici da se u Srbiji dozvoljava do 0,1 odsto genetski modifikovanih organizama u semenu i do 0,9 u hrani. Protivnici GMO uzrok ovog problema vide u lošoj kontroli onoga što se u zemlju zvanično uvozi.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Naučnici tvrde: Nije svaki genetski inženjering u poljoprivredi GMO
Kako za RTS objašnjava dr Tijana Brankov sa Ekonomskog fakulteta iz Subotice, seme je prva i poseldnja odbrana od GMO. Ona navodi da se na granicama kontroliše svega pet do sedam odsto uvezenih pošiljaka, te da građanima niko ne može garantovati da se u preostalih 92 posto uzoraka ne nalazi GMO.
Granične kontrole su ciljane i efikasne
Iz Ministarstva poljoprivrede ističu kako su kontrole ciljane i efikasne. Kontrole se organizuju na osnovu saznanja koja stižu iz Evropske unije, ili pak iz naučnih krugova. Naglašavaju i da se u pogledu GMO prate svetska dešavanja i da se za sve proizvode za koje se zna da se u svetu prodaju kao genetski modifikovani, ili postoji mogućnost da jesu, vrše testiranja i uzimaju uzorci koji se šalju na laboratorijske analize. U ovlašćenim laboratorijama dalje se vrše analize sa ciljem da se detektuje i identifikuje prisustvo genetski modifikovanih organizama.
Da li smanjenje GMO na svetskim njivama znači da je taj trend prošao?
Granična inspekcija je u toku 2018. godine uzorkovala 672 pošiljke semena. Ni u jednoj nisu pronađeni tragovi genetski modifikovanih organizama. Sa druge strane od 979 uzoraka iz primarnih poljoprivrednih proizvoda dva su sadržala GMO.
Srbija bi pre pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji najplodnije regione trebalo da proglasi kao područje bez GMO.
Problem svakako predstavlja prenos semena sa jedne parcele na drugu kada su vetrovi jaki, te je i iz ovog razloga neophodno što bolje kontrolisati uvoz i promet GMO semena.
Samoodrživa proizvodnja hrane je najvažniji strateški cilj svake zemlje. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima samodovoljnu proizvodnju soje. Takođe, Srbija se nalazi i među 10 najvećih izvoznika kukuruza u Svetu, pa ta pozicija nikako ne bi smela biti ugrožena.
Izvor: RTS
Komentari