Kada i kako treba vršiti kalcifikaciju zemljišta

Kalcifikacija je agrotehnička mera kojom se popravlja pH nivo zemljišta. Da bi ona bila što uspešnije sprovedena, bitno je vreme i način primene ove mere.
 

Kalcifikacija zemljišta - © Foto: Ivana Trifković

 

Vreme izvođenja kalcifikacije

Leto – najbolji moment za izvođenje kalcifikacije u toku leta je posle žetve ozimih strnih useva i ranih jarih useva, jer tada ima dovoljno vremena za aktivaciju kalcijuma iz đubriva do setve jarih useva. 

Jesen – najpovoljniji period je nakon vađenja šećerne repe i žetve suncokreta, soje, kukuruza, ali činjenica je da je jesen manje povoljan period za meru kalcifikacije.

Zimanepovoljno vreme za izvođenje kalcifkacije i izvodi se samo ako nema snega.

Prolećenajnepovoljnije vreme za izvođenje ove mere, te stoga treba izbegavati proleće za primenu kalcifikacije i kalcijumovih đubriva.
 

Zemljište - © Foto: Agromedia

Mera kalcifikacije primenjuje se u letnjem periodu na njivama na kojima nema useva, tako da nakon unošenja kalcijuma u zemljište ima dovoljno vremena za njegov preobražaj i mešanje sa zemljom do proleća, kada će se obaviti setva ili sadnja.
 

Najbolji moment za izvođenje kalcifikacije u toku leta je posle žetve ozimih strnih useva i ranih jarih useva, jer tada ima dovoljno vremena za aktivaciju kalcijuma iz đubriva do setve jarih useva.

To znači da se na njivi na kojoj je izvršena mera kalcifijacije podrazumeva period mirovanja, odnosno bez setve i sadnje do sledeće sezone, da bi kalcijum unesen u zemljište imao pravi efekat. Prilikom kalcifikacije preporučljivo je da se kreč zaore sa strnjikom. Tako se dobija dvostruki pozitivan efekat – jedan od strnjike koja se nakon zaoravanja u zemljište razlaže i daje organsko đubrivo, a s druge strane kreč vrši funkciju kalcifikacije, odnosno regulisanja kiselosti zemljišta.
 

Zemljište - © Foto: Agromedia

Kalcifikacija treba da se izvodi za proizvodnju onih poljoprivrednih useva za čiji razvoj je potrebna neutralna ili blago alkalna sredina, a to su pšenica, kukuruz, ječam, lucerka, grašak, paradajz, krastavac.

 

Način promene materijala za kalcifikaciju

Materijal koji se koristi za kalcifikaciju treba ravnomerno rasuti po celoj površini njive, po tihom vremenu bez vetra, a nakon toga zaorati i dobro izmešati sa zemljom. Količina krečnog materijala koja će biti unesena u zemljište zavisi od pH nivoa zemljišta, zatim procentulanog sadržaja kalcijuma u krečnom materijalu koji se koristi, mehaničkih osobina zemljišta i prisustva organske materije u istom. Svi navedeni parametri određuju se analizom zemljišta.
 

Kalcifikacija zemljišta - © Foto: Ivana Trifković

Na našim zemljištima najčešće se koristi 5-15 tona kalcijum-karbonata, 7-17 tona saturacionog mulja i 2-4 tone kalcijum-oksida. Dejstvo kalcifkacije u proseku traje 4-7 godina, a ono zavisi od vrste i količine unetog materijala, vrste zemljišta i klimatskih uslova (atmosferskih padavina).
 

Materijal koji se koristi za kalcifikaciju treba ravnomerno rasuti po celoj površini njive, po tihom vremenu bez vetra, a nakon toga zaorati i dobro izmešati sa zemljom.

 

Pozitivni efekti kalcifikacije:

  • Smanjenje kiselosti zemljišta;
  • Smanjenje koncetracije aluminijuma i gvožđa u zemljištu i njihovog štetnog dejstva, a povećanje pristupačnog fosfora;
  • Poboljšanje mikrobiološke aktivnost zemljišta;
  • Pozitivno dejstvo na azotofiksaciju;
  • Ubrzavanje mineralizacije i humifikacije organske materije;
  • Poboljšavanje fizičkih, vodno-vazdušnih i mehaničkih osobina;
  • Sprečavanje pojave i širenja biljnih bolesti kao što je kila kupusa.


Pročitajte: Kako utvrditi stepen kiselosti zemljišta?


Komentari